Naučnici sve bliži bezbednoj i efikasnoj metodi kontracepcije za muškarce

Dok na red ne dođu klinička ispitivanja na ljudima potrebne su godine, kažu naučnici, ali u početnim eksperimentima na glodarima, prava doza eksperminetalne supstance data u pravo vreme, može da uđe u krvotok, pređe u testise i tako smanji aktivnost sperme.

Jedinjenje se zove CDD-2807, a razvili su ga američki istraživači predvođeni sa koledža Bejlor koji će nastaviti da dalje proučavaju ovaj vid kontracepcije. I druga jedinjea u ranijim istraživanjima pokazala su se kao moguće rešenje za mušku kontracepciju.

Kada je tim istraživača ubrizgavao u desetak miševa sa CDD-2807 dnevno tokom 21 dana, mužjaci miševa kojima je data jedna od doza nisu uspevali oplode ženke. To je bilo uprkos činjenici da su mužjaci i ženke još uvek živeli u zajedničkom prostoru i parili se. Nakon što su lekovi prestali da deluju – posle 53. dana, mužjaci su ponovo počeli da daju potomstvo.

Prilikom ispitivanja testisa kod miševa, istraživači su otkrili da su oni kojima je ubrizgan CDD-2907 imali manji broj spermatozoida, nižu pokretljivost spermatozoida i manje hiperaktiviranih spermatozoida u poređenju sa miševima u kontrolnoj grupi.

„Bilo nam je zadovoljstvo što smo videli da miševi nisu pokazali znake trovanja usled našeg tretmana, da se jedinjenje nije akumuliralo u mozgu, i da tretman nije promenio veličinu testisa“, kaže patolog Kortni Sejton.

„Važno je da je kontraceptivni efekat bio reverzibilan. Posle perioda bez jedinjenja CDD-2807, miševi su povratili pokretljivost i broj spermatozoida, i ponovo su bili plodni”, dodao je Sejton.

Istraživači su otkrili kakva je aktivnost CDD-2807; ima sposobnost da inhibira protein koji se zove serin/treonin kinaza 33 (STK33), koji je prisutan u testisima sisara.

Kada, i kod miševa i kod ljudi, izostaje STK33 protein, studije su pokazale da se onda javljaju defekti sperme koji dovode do neplodnosti, iako se čini da nema drugih pratećih zdravstvenih problema.

„STK33 se stoga smatra važnom metom za kontracepciju, uz minimalne bezbednosne rizike“, objašnjava reproduktivni biolog Martin Matzuk, koji vodi laboratoriju u Bejloru.

Od prve pilule za kontracepciju prošlo više od pola veka

Prva pilula za žene, koja je namenjena kontroli rađanja, predstavljena je pre skoro 60 godina, a danas su ženama na raspolaganju brojni novi vidovi kontracepcije – od tableta do implantata.

Nasuprot tome, poslednji novi kontraceptiv za muškarce koji se pojavio na tržištu osamdesetih godina prošlog veka, je zapravo minimalno invanzivna vazektomija. Trenutne mogućnosti kontraceptivnih sredstava koje koriste muškarci su veoma ograničene i prilično neefikasne.

Već decenijama javnost i naučnici raspravljaju o mogućnostima „muškog oblika kontrole rađanja”. Ideje su se kretale od tretiranja testisa nanočesticama, preko umanjenja delotvornosti spermatozoida pilulom, do hormonskih injekcija.

Pokazalo se da je dizajniranje humanog leka dugog kontraceptivnog dejstva bez neželjenih efekata – teško. U 2016. godini, kliničko ispitivanje za muški kontraceptiv je zaustavljeno zbog negativnih neželjenih efekata.

Ipak, mnogi su brzo ukazali na dvostruki standard: isti oni neželjeni efekti, kao što su gubitak libida, promene raspoloženja i depresija, smatraju se prihvatljivim kada je kontracepcija namenjena ženama, prenosi portal Science Alert.

Kada je ženska kontraceptivna pilula prvi put uvedena 1960-ih, visoke doze hormona izazvale su ozbiljne i rizične nuspojave, poput srčanih i moždanih udara.

Ipak, naučnicima je trebalo više od jedne decenije da to shvate, iako su neprijatni i ponekad fatalni neželjeni efekti bili očigledni u prvim kliničkim ispitivanjima 1950-ih.

Danas je proces koji stoji iza istraživanja ljudskih lekova mnogo stroži, što je očigledno veliki napredak, ali takođe znači da je naučnicima potrebno više vremena da „izjednače uslove“ kada je u pitanju teret kontracepcije.

Naučnici sa Medicinskog fakulteta Bejlor pokušavaju da premoste tu prazninu, a čini se da je njihov kandidat za kontracepciju veoma efikasan u ometanju funkcije sperme kod miševa. Tim sada želi da testira svoje „odlično hemijsko rešenje“ na primatima koji nisu ljudi.

Studija je objavljena u časopisu Science.