Da li ljubičaste planete mogu biti znak vanzemaljskog života koji tražimo

Koliko bi ti svetovi bili drugačiji teško je predvideti, ali naša planeta nam još uvek može ponuditi neke naznake. Postoje, na primer, organizmi koji mogu da žive u sredinama koje su veoma negostoljubive za većinu drugih života na Zemlji.

Dok značajan deo „zelenog sveta“ na Zemlji sadrži hlorofil za preživljavanje, bakterije koje uspevaju u uslovima slabog osvetljenja imaju tendenciju da budu obojene u ljubičastu boju kako bi maksimalno iskoristile infracrveno zračenje.

„Ljubičaste bakterije mogu da napreduju pod širokim spektrom uslova, što ih čini jednim od primarnih kandidata za život koji bi mogao da dominira u različitim svetovima“, izjavila je astrobiolog Ligija Fonseka Koeljo sa Instituta „Karl Sagan“ Univerziteta Kornel.

„One već uspevaju na Zemlji u određenim nišama. Znatno bi više bujale da nema zelenih organizama“, kažu istraživači.

Najzastupljenije zvezde u galaksiji Mlečni put nisu poput našeg Sunca; nego su manje, emituju znatno manje toplote i svetlosti od naše zvezde. Do 75 procenata svih zvezda u galaksiji su zapravo crveni patuljci, što navodi naučnike da spekulišu o tome da li se život može pojaviti na egzoplaneti oko crvenog patuljaka, kako bi mogao da izgleda, i – što je najvažnije – kako bismo ga mogli otkriti.

Institut „Karl Sagan“ bavi se katalogizacijom različitih oblika života i istraživanjem toga kako bi oni mogli da izgledaju u drugim svetovima.

Na Zemlji, pigment koji je najčešći u biljkama je hlorofil. On se takođe nalazi u cijanobakterijama, što nije slučajno. Hloroplast u biljnim ćelijama koji sadrži pigment hlorofila je zapravo simbiotska cijanobakterija koja je „ugrađena“ u moderne biljke davno, i evoluirala tako, da bi omogućila njihovim domaćinima da imaju fotosintezu.

Koeljo i njene kolege sakupile su više od 20 vrsta bakterija koje koriste biopigmente zvane karotenoidi za prikupljanje svetlosne energije.

Ti organizmi se razvijaju i žive na crvenom i infracrvenom svetlu, koristeći sisteme za prikupljanje svetlosti koristeći bakteriohlorofile koji apsorbuju talasne dužine svetlosti koje biljke ili cijanobakterije ne koriste, i ne proizvode kiseonik.

Ljubičaste, narandžaste, braon nijanse...

Istraživači su pažljivo pratili pigmente različitih bakterija i kreirali modele vanzemaljskih svetova sa različitim površinskim i atmosferskim uslovima, kako bi utvrdili kako bi oni mogli da izgledaju. U svim slučajevima, bakterije su prouzrokovale da planeta dobije intenzivne nijanse određenih boja.

U zavisnosti od vrste bakterija, karotenoidi mogu učiniti da mikrobi budu narandžasti, crveni ili braon. Ipak, baš kao što postoje varijacije među biljkama i algama, šumama i travljacima u njihovom zelenilu, tako i spektar boja na egzoplaneti može biti širi.

To znači da, ako neki drugi svet razvije bogati biološki, odnosno biljni svet, koji ima sličnu fizionomiju kao ljubičaste bakterije na Zemlji, imamo način da to „izvidimo“.

„Upravo otvaramo svoje resurse za potragu i posmatranje novih svetova koji su sigurno fascinantni. Ljubičaste bakterije mogu da prežive i napreduju pod tako raznovrsnim uslovima da je lako zamisliti da bi u mnogim različitim svetovima ljubičasta mogla biti samo druga, vanzemanjska zelena“, kaže astrobiolog Liza Kalteneger, direktorka Instituta „Karl Sagan“.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters.