Najstariji evropski satelit ERS-2 izgoreo iznad okeana

Pošto je daleko premašio svoj planirani životni vek od tri godine, ESA je donela odluku da deorbitira ERS-2 2011. godine u svetlu rastuće zabrinutosti zbog dugoročne opasnosti koju orbitalni otpad predstavlja za sadašnje i buduće svemirske aktivnosti.

Visina satelita je od tada stalno opadala, da bi 21. februara 2024. dostigao kritičnu visinu od oko 80 kilometara na kojoj je atmosferski otpor bio toliko jak da je počeo da se raspada.

Međunarodna kampanja koja je uključivala Međuagencijski odbor za koordinaciju svemirskog otpada i ESA-in ured za svemirski otpad pratila je ponovni ulazak.

Ponovni ulazak ERS-2 bio je „prirodan“. Svo preostalo gorivo je potrošeno tokom skretanja da bi se smanjio rizik od unutrašnjeg kvara koji bi prouzrokovao raspad satelita na komade dok je još uvek bio na visini koju koriste aktivni sateliti.

Kao rezultat toga, nije bilo moguće kontrolisati ERS-2 ni u jednom trenutku tokom njegovog ponovnog ulaska i jedina sila koja je pokretala njegovo spuštanje je nepredvidivo atmosfersko otpor.

Ovo je bila najbolja opcija za odlaganje satelita s obzirom na način na koji je dizajniran 1980-ih. Međutim, teško je predvideti vreme i lokaciju prirodnog ponovnog ulaska pre poslednjih nekoliko sati satelita u svemiru.

Prirodni ponovni ulasci više nisu zlatni standard u održivosti svemira. Implementacijom pristupa „nultog otpada“ Evropske agencije za istraživanje svmira, obezbeđuje se dugoročna održivosta svemirskih aktivnosti ublažavanjem stvaranja svemirskog otpada gde god je to moguće i obezbeđivanjem najbezbednijeg mogućeg ponovnog ulaska satelita na kraju njihovog života. ESA takođe ima za cilj da ohrabri druge da slede sličan put kroz inicijativu Povelje o nultom otpadu koju vodi zajednica.

Drugi evropski satelit za daljinsko detekciju, ERS-2, lansiran je pre skoro 30 godina, 21. aprila 1995. Zajedno sa skoro identičnim ERS-1, pružio je neprocenjive dugoročne podatke o površini Zemlje, temperaturama okeana, ozonskom omotaču i obim polarnog leda koji je uneo revoluciju u razumevanje sistema Zemlje, navode iz Evropske svemirske agencije. Takođe je pratio i pomagao u reagovanju na prirodne katastrofe.

„ERS sateliti su obezbedili niz podataka koji su promenili naš pogled na svet u kome živimo“, rekla je direktorka programa za posmatranje Zemlje ESA, Simoneta Čeli. „Oni su nam pružili nove uvide u našu planetu, hemiju naše atmosfere, ponašanje naših okeana i efekte čovekovih aktivnosti na našu okolinu – stvarajući nove mogućnosti za naučna istraživanja i primene.“