Ogovaranje pod lupom naučnika: Kako iskoristiti tračeve u svoju korist i izbeći moguće zamke

Ogovaranje je složena društvena pojava koja ima nekoliko funkcija u svakodnevnom razgovoru.

Dr Tara Vel, prateći rezultate i zapažanja analitičara nekoliko studija koje su se bavile temom tračeva, izdvojila je četiri glavne funkcije ogovaranja koje ga možda čine tako privlačnim.

Deljenje informacija – Tračevi često uključuju deljenje informacija o drugima i pomaganje pojedincima da budu informisani o tome šta se dešava u njihovim društvenim krugovima. Tračevi mogu biti način da se razmenjuju vesti, da se ažuriraju postojeća saznanja ili da se podele lična iskustva koja mogu interesovati druge.

Društveno vezivanje – Ogovaranje može ojačati društvene veze stvaranjem osećaja zajedničkog znanja ili razumevanja unutar grupe. Deljenje ličnih ili osetljivih informacija na način sličan tračevima može uspostaviti poverenje među pojedincima jer signalizira otvorenost i transparentnost.

Društvena regulativa – Tračevi mogu biti oruđe za sprovođenje društvenih normi. Razgovarajući o ponašanju drugih, pojedinci pojačavaju ili osporavaju društvene standarde. Na ovaj način, ogovaranje može biti oblik društvene kontrole, obeshrabrujući ponašanje koje se doživljava kao odstupanje od prihvaćenih normi.

Zabava – Tračevi često sadrže elemente zabave. Može biti zanimljivo, pružajući pojedincima vid zabave u svakodnevnim razgovorima. Tračevi mogu imati oblik pripovedanja, čineći razgovore uzbudljivijim i zadivljujućim, iako često na tuđi račun.

Ko su osobe koje najviše ogovaraju

Iako se ogovarači često smatraju neetičkim, manje obrazovanim i smatra se da su uglavnom ženskog pola, studija Robins i Karan (2019) nije otkrila značajne razlike u karakteristikama onih koji ogovaraju više od drugih.

Koristili su podatke iz pet studija posmatranja da ispitaju ko i kako ogovara. Svi učesnici su nosili elektronski aktivirani snimač, koji je prikupljao akustične uzorke tokom dva do pet dana i ispunjavao demografske i lične upitnike.

Zvučni fajlovi su bili kodirani da kategorišu da li su tračevi pozitivni, negativni ili neutralni, zatim da li je trač o osobi koja je javna ličnost ili ne, i koja je tema trača (društvene informacije, fizički izgled ili postignuće). Istraživači su otkrili da su česti ogovarači imali tendenciju da budu ekstrovertniji.

Rezultati su pokazali da su se ženske osobe više bavile neutralnijim ogovaranjem od muškaraca, a mlađi ljudi su imali tendenciju da ogovaraju u negativnom kontekstu više od starijih ljudi.

Uopšteno govoreći, tračevi su bili neutralni u pogledu društvenih informacija, a ne pozitivni ili negativni. U stvari, 74,3% svih uzorkovanih tračeva u studiji bilo je neutralno, što znači da nisu pozitivno ili negativno evaluativne.

Ovi nalazi iz studija posmatranja sugerišu da je ogovaranje važno u razmeni informacija i da nema uvek nameru da bude štetno ili da povredi druge.

Prema novijim istraživanjima, ako su informacije koje se dele zasnovane na istini, to može pozitivno uticati na naše odnose sa drugima. Deljenje tačnih informacija o trećoj strani moglo bi da poboljša poverenje između pojedinaca promovisanjem i održavanjem grupne saradnje i timskog rada.

Pronalaženje istine u tračevima

Koristeći pojednostavljeni matematički model, međunarodni tim analitičara istražio je kada je ogovaranje – pošteno i nepošteno, i kako se može odraziti na uključene aktere. Istraživači su simulirali tračeve kao trougao: ogovarač, primalac informacija i treća osoba o kojoj se priča dok nije prisutna.

Model je istraživao to da li je razmena informacija koristila osobi koja je čula tračeve, o kome god da je reč, ili je to naštetilo nekom od aktera. Istraživači su želeli da vide da li će ogovarači širiti iskrene ili lažne izjave kako bi maksimizirali svoju korist, a da ne naruše svoju reputaciju.

Uopšteno govoreći, otkrili su da su ogovarači bili iskreni kada su imali isti cilj sa druge dve strane. Ali kada su njihovi ciljevi bili neusklađeni, kao što je na primer situacija o unapređenju na poslu, mnogo je veća verovatnoća da će lagati. Dakle, verovatnije je da će situacije u kojima će nečiji neuspeh značiti uspeh drugog – dovesti do nepoštenog ili negativnog ogovaranja koje će nauditi drugom.

Peters i Fonseka (2020) su testirali ovu hipotezu direktno ispitivanjem učestalosti i oblika spontanih laži.

Razmatrali su i da li se ogovarači takmiče jedni sa drugima ili ne. Otkrili su da ipak, sve u svemu – laži čine znatnu manjinu poruka.

Negativne i lažne informacije mogu naštetiti reputaciji subjekta i ogovarača ako su uhvaćeni u laži. Pojedinci koji se bave ogovaranjem mogu doživeti stres i anksioznost, posebno ako se osećaju krivim ili se plaše da će biti uhvaćeni kako šire lažne informacije.

Studija Kolea i Skrivenera (2013) otkrila je da bavljenje negativnim ogovaranjem u laboratorijskom okruženju smanjuje samopoštovanje ogovarača. Još neka prethodna istraživanja pokazuju da mnogi ljudi uopšte – ne vole „negativne ogovarače”.

Dakle, ogovaranje je bitno sredstvo za društveno deljenje, povezivanje i razumevanje društvenih normi. Održavanje tačnosti i pozitivnosti ima značajne prednosti za sve, zaključili su istraživači, a naglašava dr psihologije Tara Vel.