Među najuticajnijim naučnicima sveta, 72 su iz Srbije

Na listi dva odsto najuticajnih naučnika za 2023.godinu je i 72 istraživača iz Srbije. Jedan od njih je i profesor dr Zoran Stanimirović, šef katedre za biologiju, ali i pčelar, jedini predstavnik veterinarskih nauka i pčelarstva iz Srbije.

„Uspeh je zasluga tima, jer kod mene je sve timski rad. Od osnivanja laboratorije 2007. godine, kad smo počeli da radimo, do današnjih dana, kroz tu laboratoriju je prošlo 37 istraživača. Neki od njih su danas vanredni profesori, neki su čak i prodekani kao Milan Maleti. Tu su Uroš, Marko i Evrosima sa kojima sve aktivnosti organizujemo, kao i sa mlađim kolegama“, rekao je profesor.

Ističe da su nedavno dobili projekat u oblasti „Prizma“ od Fonda za nauku Srbije. Delegirali smo mladog kolegu Uroša Glavnića da bude koordinator u okviru tog projekta i na evaluaciji smo dobili od dva recenzenta po 95,6 odsto pozitivnih poena

„Projekat se odnosi na ispitivanje rada sa sekundarnim sirovinama, rešavanja problema otpada kao u voćarskoj industriji, pre svega u vinogradarstvu. U pitanju je komina, ali i otpada koji se javlja u industriji proizvodnje pečuraka. Odatle najpre izolujemo neke flavonoide, odnosno aktivne supstance od kojih možemo da pravimo suplemente koji imaju značajnu ulogu u podizanju imunog statusa, ne samo pčelama na kojima smo radili, nego i drugih životinja“, rekao je profesor Stanimirović.

Objašnjava da kada mislimo na medonosnu pčelu koja stvara med i druge pčelarske proizvode, treba da znamo da su one jedna od vrsta od stotina i hiljada vrsta pčela solitarnih, koje su izuzetno veliki oprašivači.

Pre svega funkcija pčela je oprašivanje, ali ona to radi u potrazi za hranom. Biljke luče nektar, odnosno produkuju polen što je osnova u proteinsko-energetskoj ishrani pčela. One to uzimaju, a za uzvrat prenose i polen s jednog na drugi cvet i tako vrše oprašivanje.

Značaj meda za zdravlje

Kilogram mesa ima hranljivost isto koliko i 50 kokošijih jaja, tri kilograma ribe, kilogram šunke, dva i po kilograma belog luka.

„Važna je energetska vrednost meda, dok su ostali nutritijenti zastupljeni u nešto manjoj količini. Ukoliko je med više cvetni on u sebi sadrži više različitih biljaka i proteine. Med sadrži sve što nam je potrebno. Svaka godina sve je teža i teža.

Ove godine bilo je i bagrema, bilo je meda, ali ne u velikim količinama. Tek toliko da popune onako prazni novčanici“, zaključio je profesor dr. Zoran Stanimirović, šef katedre za biologiju, ali i pčelar, jedini predstavnik veterinarskih nauka i pčelarstva iz Srbije.