Misija „Čandrajan 3“ otkrila ogromne temperaturne varijacije Mesečevog tla

Koristeći ugrađenu sondu ChaSTE (Chandra's Surface Thermophisical Experiment), lender „Vikram“ sa indijske misije „Čandrajan 3“,  proučavao je varijacije temperature na površini Mesečevog tla i na dubini od osam centimetara.

Merenja su vršena tokom lunarnog dana, kada sunčeva svetlost dopire do mesta na koje je lender sleteo. Tokom lunarnih noći temperature su mnogo niže. 

Sonda meri temperaturu gornjeg sloja Mesečevog tla oko Južnog pola. Opremljena je mehanizmom kontrolisanog prodiranja koja može da dostigne dubinu do 10 centimetara ispod površine i sa 10 pojedinačnih temperaturnih senzora, saopštio je ISRO.

Indijska organizacija za istraživanje svemira objavila je na svom zvaničnom profilu na Tviteru grafikon koji ilustruje temperaturne varijacije površine Meseca na površini i na različitim dubinama, koje su izmerene tokom prodiranja sonde. Ovo su prvi podaci o temperaturi za južni pol Meseca, a u toku je detaljna analiza podataka, dodaju iz ISRO-a.

Govoreći o grafičkoj ilustraciji, naučnik ISRO-a dr Darukeša navodi da su pretpostavljali da će temperature biti negde oko 20 do 30 stepeni Celzijusa na površini. „Ali je 70 stepeni Celzijusa. Ovo je znatno više od onoga što smo očekivali.”

„Kada merimo temperaturu dva do tri centimetra unutar tla na Zemlji, jedva da vidimo varijaciju od dva do tri stepena Celzijusa, dok su na Mesecu varijacije oko 50 stepeni Celzijusa. Ovo je nešto zanimljivo.” Temperatura pada na minus 10 stepeni Celzijusa ispod površine Meseca, ističe Darukeša.

Nasin lunarni radiometar „Divajner“ koji se nalazi na Lunar Reconnaissance orbiteru mapira temperaturu Meseca od 2009. godine. Prema ovim podacima dnevne temperature u blizini ekvatora Meseca dostižu 120 stepeni Celzijusa, dok se noćne spuštaju do minus 130 stepeni Celzijusa. Mesečevi polovi su još hladniji.

Nasina oprema je na dnu Mesečevog kratera izmerila temperaturu od minus 250 stepeni Celzijusa, što je najniža temperatura izmerena bilo gde u Sunčevom sistemu. Slični ekstremno hladni regioni pronađeni su na dnu nekoliko trajno zasenjenih kratera na južnom polu Meseca i izmerena je tokom zimskih noći, napominje Nasa.

Novi igrači u istraživanju svemira

Gostujući u Jutarnjem programu, Slobodan Bubnjević, fizičar i novinar, napominje da ulazimo u jednu novu eru u istraživanju svemira u kojoj nećemo gledati samo prenose iz Sjedinjenih Država ili iz Ruske Federacije, na koje smo navikli od Hladnog rata do danas. Javnost je najpre bila začuđena kada je Kina lansirala svoj veoma uspešan svemirski program, a sada se u igru uključila i Indija.

„Indija je zainteresovana za sletanje na Mesec i puno je stvari urađeno. Zapravo, reč je o trećem pokušaju 'Čandrajan' misije. Dakle, dva puta u okviru ove trojke su pokušavali da slete, ali kad se sve zajedno pogleda, tek iz trećeg pokušaja je praktično indijski brod uspeo da sleti na južni pol Meseca, na koji je ruska 'Luna 25' neuspešno pokušala da sleti nekoliko dana ranije“, dodaje Bubnjević.

Kako objašnjava gost Jutarnjeg programa, kada svemirska letelica treba da sleti na neko nebesko telo, najjednostavnije je osmisliti putanju i rešiti tehničke probleme pri sletanju na ekvator. Ali sletanje na polove zahteva mnogo složeniji postupak.

Južni pol Meseca je zanimljiv za istraživanje jer je otkriveno da se tu nalazi velika količina vode u zamrznutom stanju. Voda na nebeskim telima, ističe Bubnjević, ljude posebno zanima.

„Ideja koja dugo postoji je da se prosto voda koja je na Mesecu koristi za proizvodnju raketnog goriva, kao što je vodonik. Pritom vam treba voda da bi ljudi mogli u nekoj tamo stanici da opstanu i za proizvodnju kiseonika i generalno za korišćenje. Tako da je onda pitanje postojanja vode ključno i za Mars, ali pre svega za Mesec“, dodaje sagovornik Bojane Marković.

Ono što je za naučnike dodatno intrigantno je to da ta voda na Mesecu dugo zaleđena i da možda u tom ledu postoje tragovi iz rane faze života solarnog sistema, a misija „Čandrajan 3“ će sakupiti te uzorke.

Priprema baza na Mesecu

„Mnoge stvari ukazuju na to da ćemo mi možda i za našeg života već videti mnogo ambicioznije poduhvate od onoga što je danas Međunarodna svemirska stanica gde ljudi kontinuirano borave. Meni se čini da nasuprot ovim nacionalnim misijama, poslednjih godina smo videli razvoj privatnog preduzetništva u svemiru, veliki broj vrlo bogatih ljudi je pokrenuo neke svoje, pre svega turističke programe. Ta vrsta interesovanja privatnika nagoveštava da će svemir sve više biti posećivan, a samim tim kad se to događa, vi prosto, da biste učinili to dovoljno efikasno, morate nekakve baze da izgradite“, smatra Bubnjević.

Dosta se govori o time da će Amerikanci napraviti jednu stanicu koja će biti negde na pola puta između Zemlje i Meseca. Ona bi trebalo da bude međustanica na putu ka Mesecu na koji Amerikanci nameravaju ponovo da pošalju ljude.

„Zapravo Indija već dugo, praktično od polovine 20. veka ima vrlo respektabilnu nauku. Kada govorimo o prirodnim naukama, veliki broj nobelovaca je iz Indije. S druge strane, oni su razvili respektabilan raketni program, ova sama sonda koja je na samoj površini Meseca dobila ime Vikram po pioniru njihovih istraživanja u ovoj oblasti. Dakle, to je jedna zemlja koja nije od skora u svemu tome. Indija je sada samo uspela da na neki način materijalizuje to prisustvo njihovih naučnika, istraživača i inženjera sa poslovima koji se odnose na istraživanje svemira“, zaključuje Slobodan Bubnjević.