Kad se „beli patuljci“ pretvaraju u blistave kosmičke dijamante

Kako se određena vrsta ugašene zvezde hladi, ona se postepeno kristališe. Astronomi su pronašli jednu koja je upravo u toj fazi, i u našem je „kosmičkom dvorištu“. Beli patuljak udaljen je od nas 104 svetlosne godine, a temperatura i masa te zvezde, sugerišu da se centar zvezde pretvara u gust, tvrdi „kosmički dijamant“, koji sa sastoji od kristalizovanog ugljenika i kiseonika.

Za otkriće je zaslužan međunarodni tim astronoma na čelu sa Aleksandrom Venerom sa Univerziteta Južnog Kvinslenda u Australiji.

Sve stvari u univerzumu se moraju promeniti. Svaka zvezda, jednog dana će ostati bez goriva i evoluirati u nešto novo. Kada gorivo ponestane, materijal od kojeg je zvezda sazdana, rasipa se u okolni prostor, a jezgro, koje više nije podržano spoljnim pritiskom dobijenim fuzijom, će se urušiti u ultragusti objekat, veličine Zemlje (ili čak Meseca).

Materija u zvezdama belih patuljaka je visoko komprimovana. Beli patuljci i dalje sijaju, ali prigušeno, dok se vremenom ne ohlade kada se očekuje da evoluiraju u nešto što se zove crni patuljak. Tada izgube svu svoju toplotu i postanu hladna grudva kristalizovanog ugljenika.

Proračuni sugerišu da ovaj proces traje veoma dugo, oko kvadrilion godina (to je milion milijardi godina); a pošto je Univerzum star oko 13,8 milijardi godina, ne očekujemo sve što je opisano baš uskoro. Ono što možemo da uradimo je da identifikujemo znake kristalizacije koja počinje u jezgru belih patuljaka.

Zahvaljujući visokopreciznom mapiranju zvezda koje je sprovela misija Gaja i koja se primenjuje poslednjih godina, sada možemo sa mnogo više sigurnosti identifikovati kristalizirajuće bele patuljke.

Vener i njegove kolege su koristili upravo te nove metode i otkrili su da je nedavno otkriveni beli patuljak gravitaciono povezan sa onim što se smatralo sistemom od tri zvezde, nazvanom HD 190412.

Pitanje gustine

Otkriće belog patuljka, sada nazvanog HD 190412 C, učinilo je trojku četvorkom, ali bilo je još iznenađenja. Njegova svojstva sugerišu da je u procesu kristalizacije.

Ne zna se da li je taj beli patuljasti poput dijamanata koji su nam poznati ili ne; gustina belih patuljaka je preko milion kilograma po kubnom metru, dok je gustina dijamanta oko 3.500 kilograma po kubnom metru.

Inače, ostale tri zvezdice u sistemu omogućile su timu da odredi starost belog patuljka – nešto što ranije nije urađeno.

„Starost sistema je oko 7,3 milijarde godina. Čini se da je starost belog patuljka oko 4,2 milijarde godina. Razlika je 3,1 milijardu godina, što sugeriše da je stopa kristalizacije usporila brzinu hlađenja belog patuljka za otprilike milijardu godina“, navode istraživači.

Otkriće i blizina ovog belog patuljka sugerišu da bi moglo da postoji mnogo više takvih sistema koje možemo iskoristiti za identifikaciju i analizu ovog fantastičnog procesa.

„Buduća otkrića će omogućiti jače testove i objašnjenje modela kristalizacije kod belih patuljaka“, pišu istraživači.