Kako su primati veličine mačke mogli da prežive na Arktiku
Nedavno su u severnoj Kanadi pronađeni fosili zuba i kostiju vilice primata za koje se smatra da su na Arktiku živeli pre 52 miliona godina. Koliko je ovo otkriće značajno za nauku objašnjava Lea Vlajnić, asistent na Biološkom fakultetu u Beogradu.
Како су примати величине мачке могли да преживе на Арктику
Ako se uzme u obzir da su dinosaurusi izumrli pre oko 65 miliona godina, čovek je evoluirao pre 200.000 godina, tako da činjenica da su pronađeni fosili stari 52 miliona godina, znači da su baš stari, navodi gošća Jutarnjeg programa, Lea Vlajnić.
„Kako se došlo do tog broja? Jednostavno, kada se pronađu fosili, prva stvar koja se radi je datiranje. To je nešto što je u nauci dugo veće poznato i nije neka tehnološka novina. Ovi fosili su pronađeni još sedamdesetih godina, ali su sada prvi put analizirani“, dodaje Vlajnićeva.
Ovaj nalaz svedoči da Arktik pre 52 miliona godina nije izgledao ovako kako danas izgleda, ali zna se da je u tom periodu Zemlja bila pod globalnim zagrevanjem, samo ne zbog uticaja čoveka, tako da je te predele naseljavao veliki broj organizama.
„Ustanovljeno je da su pored primata, na tim prostorima živele i neke vrste krokodila i drugih sisara koji su, inače, danas prilagođeni na neke toplije uslove života.“
S obzirom na to da sve više osećamo posledice današnjeg globalnog zagrevanja, na osnovu ovih nalaza se može spekulisati kako će Arktik izgledati u nekoj daljoj budućnosti ako se ovaj trend nastavi.
„To se neće dogoditi u bliskoj budućnosti, ali jeste nešto o čemu treba razmišljati kako će se čitav živi svet na planeti promeniti“, ističe Lea Vlajnić.
Otkriće fosila primata na Severnom polu takođe je pokazalo da su bili i do četiri puta veći od svojih bliskih srodnika koji su naseljavali prostore manjih geografskih širina.
„Iz toga se može zaključiti da je adaptacija na promenjeni način ishrane koju su morali da razviju zbog dugih polarnih noći za razliku od ostalih primata koji su se hranili biljkama, oni su morali da se hrane čvrstom, koštunjavom hranom, tako da su i njihove vilice i čitavo telo bili veći. To je za nauku važno jer znači da veličina tela ukazuje na način života određene vrste“, napominje gošća sa Biološkog fakulteta.
Naučnici izbegavaju da daju dugoročne prognoze šta će se u budućnosti dešavati, ali svakako treba razmišljati kako će se i ljudi kao vrsta prilagoditi na promenjenu životnu sredinu koju stvaramo, a koja je sve nepovoljnija za život, zaključuje Lea Vlajnić, asistent na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Коментари