Aspirin da ili ne, mišljenja su podeljena

Naučnici ističu da uzimanje aspirina čak šteti pacijentima jer prouzrokuje krvarenje u želucu i/ili mozgu, koje se povećava u poznim godinama. Radna grupa američke preventivne službe iznela je svoje najnovije preporuke o upotrebi malih doza aspirina, a sada tvrde da stariji od 60 godina ne bi trebalo da uzimaju aspirin svakodnevno.

Ljudi od 40 do 60 godina aspirin mogu uzimati uz saglasnost lekara ili farmaceuta. Doktor Stiven Nisen, kardiolog sa klinike u Klivlendu, istakao je da zdravi ljudi do 59 godina ne treba da uzimaju asprin svakog dana, jer će šteta po zdravlje biti veća od koristi.

„Ljudi treba da shvate da aspirin nije bezopasna terapija, ali je važan u sekundarnoj prevenciji. Ako ste imali stent, infarkt miokarda ili moždani udar, aspirin je sastavni deo terapije“, istakao je dr Stiven Nisen.

Aspirin deluje tako što sprečava telo da proizvodi prirodne supstance koje prouzrokuju bol i naticanje delova tela.

„Lek može sprečiti zgrušavanje krvi, pa ga lekari godinama preporučuju osobama sa kardiovaskularnim problemima i moždanim udarom“, navodi dr Stiven Niksen.

Kako su naveli lekari iz radne grupe, nizak unos aspirina na dnevnom nivou „ima malo koristi“, posebno za ljude koji imaju određene predispozicije za dobijanje pomenutih bolesti. Unos aspirina u malim dozama bio je povezan sa povećanim rizikom od krvarenja.

Studije su 2016. godine istakle da postoji prednost u svakodnevnoj upotrebi aspirina, ali samo za pacijente od 50 do 59 godina koji nisu bili u riziku od krvarenja.

Ljudi od 60 do 69 godina sa 10 odsto većim rizikom od kardiovaskularnih problema treba sami da donesu odluku da li da svakog dana uzimaju aspirin.

„Aspirin bi ipak mogao da se nađe u grupi lekova koji čuvaju srce, kada imamo povišen holesterol ili krvni pritisak. Kada ljudi imaju mogućnost da redovno idu kod lekara, mislim da aspirin ima manje smisla u lečenju“, istakao je dr Donald Lojd Džons, predsednik Američkog udruženja za srce.