Dr Jelena Begović: Da li ćemo biti korisnici tuđe pameti ili ćemo iskoristiti sopstveni potencijal

Nauka prethodnih decenija dobija novu dimenziju i sada u svim razvijenim zemljama na neki način postaje značajna ekonomska kategorija, napominje dr Jelena Begović, gostujući u Jutarnjem programu.

„Nekada to kod naučnika izazove otpor, ali u stvari, suština je da postoji mehanizam da ono što naučnici otkriju, da se pretvori u neki proizvod ili neki proces koji će opet pomoći čovečanstvu u određenim oblastima - kao što su poljoprivreda, prehrambena industrija, biomedicina, zaštita životne sredine. Sve su to jako bitne teme koje se na kraju krajeva tiču našeg zdravlja“, naglašava dr Begović.

U Dubaiju je nedavno predstavljen nacionalni projekat „BIO4 kampus“ što je najveće pojedinačno infrastrukturno ulaganje države u nauku, dodaje gošća Jutarnjeg programa. To je novi ekosistem koji će biti izgrađen preko puta Farmaceutskog fakulteta i Instituta „Torlak“, gde će se naći dva fakulteta, i za sada, pet instituta, ali možda ih bude i više.

„BIO4 označava biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet. To su četiri stuba daljeg razvoja Srbije. Pored Akademije koja će tu biti prisutna, ideja je da okupimo i dovedemo industriju. Takođe, da napravimo jedan deo naučno-tehnološkog parka koji će biti posvećen razvoju startapa iz ovih oblasti“, objašnjava dr Begović.

Napredak nauke i tehnologije je neizbežan, jedino se postavlja pitanje da li ćemo se mi uključiti i uskočiti u taj voz koji je već krenuo, dodaje dr Jelena Begović.

„Što na kraju znači da li ćemo biti korisnici tuđe tehnologije, tuđih rešenja, tuđe pameti, koju ćemo morati da platimo, ili ćemo mi sami nešto kreirati i iskoristiti potencijale koje posedujemo“, ističe direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Jedan od osnovnih ciljeva Instituta na čijem čelu je dr Jelena Begović je poboljšanje zdravlja i kvaliteta života. Jedna od oblasti na kojoj se najviše napredovalo je klasična biomedicina, a nedavno je otvoren novi Centar za sekvenciranje gena, mada se to i do sada radilo i radi se u saradnji sa mnogim klinikama i bolnicama.

„Trudimo se da uvedemo personalizovanu medicinu, dakle, medicinu koja uzima u obzir vašu lično genetiku. To znači, da ako se sumnja na neku bolest, odradi se kompleksnija ili manje kompleksna genetska analiza. Mi sada imamo aparate koji mogu da skvenciraju kompletnu genetsku informaciju čoveka. Onda se na osnovu rezultata, mutacija, postavlja dijagnoza i predlaže terapija. Farmakogenomika je oblast u koju smo se mi već sa uspehom uključili“, napominje dr Begović.

Drugi aspekt je životna sredina i hrana. U oblasti zaštite životne sredine Institut učestvuje u velikim evropskim projektima jer je ta problematika izuzetno skupa i zahteva naučnike različite ekspertize.

„Imamo dva velika evropska projekta u kojima se bavimo time šta da radimo sa plastikom. Kako da plastiku, koja nas već guši sa svih strana, pomoću mikroorganizama pretvorimo u bioplastiku koja je biodegradabilna, ne utiče loše na životnu sredinu. Ili da je konvertujemo u nešto od čega možemo da pravimo nove materijale koji ne mogu da ugroze životnu sredinu“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Pored toga, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo obavlja istraživanja vezana i za poljoprivredu i radi na pronalaženju gena koji utiču ili su odgovorni da biljke prežive ekstremne uslobe, objašnjava direktorka Instituta, dr Jovana Begović.