Zašto u Pirotu svane pre 7 sati, a u Užicu ne

Srbija se nalazi u srednjoevropskoj vremenskoj zoni. Srebrna glava na jugoistoku Srbije, na granici sa Bugarskom je najistočnija tačka naše zemlje, a najzapadnija tačka je Bački Breg na severozapadu. Pošto se Srbija prostire na oko četiri stepena geografske dužine, to dovodi do nekih petnaestak minuta razlike kada će svanuti na istoku, a kada na zapadu, objašnjava astronom Vladimir Đošović.

„Međutim, mora se uzeti u obzir i momenat geografske širine, tako da ako se pogleda razlika kada će da svane na Srebrnoj glavi, a kada u Bačkom Bregu, može da dođe do razlike i od 25 minuta do pola sata“, dodaje astronom.

Pošto je Srbija na samoj granici srednjoevropske zone, sa Bugarskom i Grčkom postoji vremenska razlika od jednog sata, ali se čini da je vreme kod nas sličnije ovim državama, nego Zapadnoj Evropi, odnosno Francuskoj i Španiji, pa se mnogi pitaju zašto je to tako.

Gost Jutarnjeg programa objašnjava da pošto dan traje 24 časa, a pun krug iznosi 360 stepeni, znači da jedna vremenska zona zauzima nekih petnaestak stepeni. Pošto nulti meridijan prolazi kroz opservatoriju u Griniču, onda je sedam i po stepeni na zapad i sedam i po stepeni na istok od Griniča prva časovna zona.

„Ali ne možemo da jednu zemlju podelimo na pola pa da jedan deo bude u jednoj vremenskoj zoni, a drugi u drugoj, zato je napravljen kompromis. Tako, pošto se Srbija nalazi na samom rubu centralnoevropske zone, a s druge strane imamo Španiju, koja se nalazi na drugom rubu centralnoevropske zone, tako je veća razlika između izlaska sunca u Srbiji i u Španiji, nego što je to slučaj u Srbiji i Rumuniji koja pripada drugoj vremenskoj zoni“, navodi Đošović.

U trenutku prolećne ili jesenje ravnodnevice efekat geografske širine je zanemarljiv, jer se Sunce nalazi na ekliptici i nema uticaja geografske širine, već samo geografske dužine, tako da tada razlika između istoka i zapada ne bude veća od petnaestak minuta.

Tada se najbrže i menja dužina obdanice, nekih tri minuta po danu, a sada smo u fazi kratkodnevice koja je bila nedavno, kada se dužina obdanice menja svega nekoliko sekundi.

Obdanica je 21. decembra trajala 8 sati i 47 minuta, ali treba imati u vidu da zbog efekta refrakcije, prelamanja sunčevih zraka kako prolaze kroz atmosferu, imamo utisak da je svanulo i pre nego što se Sunce stvarno pojavi na horizontu, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu Vladimir Đošović, astronom sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu.