Насина сонда Џуно би наредне године могла да пресретне мистериозног посетиоца из свемира

Астрономи са опсерваторије Pan-STARRS на Хавајима ушли су у историју 2017. године када су открили Оумуамуа, први икада уочени међузвездани објекат (МЗО). Две године касније, међузвездана комета 2И/Борисов постала је други познати МЗО. А 1. јула 2025, систем за рано упозоравање на астероиде у Рио Хуртаду открио је трећи међузвездани објекат у нашем Сунчевом систему – комету сада познату као 3И/Атлас.

Као и његови претходници, долазак овог објекта изазвао је огромно научно интересовање и довео до предлога за мисије које би могле да се сусретну са будућим МЗО.

Примери таквих иницијатива су Пројекат Лира, Истраживач међузвезданих објеката и мисија Пресретача комета од Есе. Међутим, у недавној студији коју је предводио проф. Абрахам Лоеб са Харвард универзитета, разматра се могућност сусрета са 3И/Атлас помоћу сонде која је већ годинама у свемиру.

Према њиховој анализи, Насина сонда Џуно могла би да пресретне овај најновији међузвездани објекат када се приближи Јупитеру 16. марта 2026, пружајући човечанству јединствену прилику да из близине проучи једну од најзагонетнијих класа објеката у универзуму.

Абрахам Лоеб је професор на Харварду, директор Института за теорију и прорачуне и Галилео пројекта у оквиру Центра за астрофизику Харвард и Смитсонијан. У овом раду придружили су му се Адам Хиберд и Адам Кроул, истакнути научници из британске непрофитне организације Иницијатива за међузвездане студије. Њихов рад је недавно објављен на интернету и тренутно је у рецензији за штампање у часопису The Astrophysical Journal Letters.

Лоеб, Хиберд и Кроул нису странци када су у питању МЗО објекти и идеја слања летелица које би их сусреле и проучавале из непосредне близине.

Још од проласка Оумуамуа поред Земље, научници сањају о дану када ће једна посебна мисија успети да пресретне и проучи међузвезданог посетиоца. Последње деценије више мисија је успешно извело повратак узорака са астероида у близини Земље – укључујући јапанске сонде Хајабуса и Хајабуса 2, као и Насина сонда Озирис-Рекс.

Како су астероиди и комете у суштини остаци материјала од настанка Сунчевог система, њихово проучавање пружа трагове о условима који су владали пре око 4,5 милијарди година.

Проучавањем ISO објеката током њиховог проласка кроз наш систем, научници могу да сазнају какви услови владају у другим звезданим системима – без чекања да нека међузвездана сонда стигне до њих.

Како је наведено у студији, 3И/Атлас ће се 16. марта 2026. приближити на око 53,6 милиона километара или 0,358 астрономских јединица од Јупитера. У том тренутку, промена орбите сонде Џуно омогућила би јој да пресретне путању комете при њеном најближем проласку поред овог гасовитог џина.

Овим предлогом заобилази се изазов изградње и лансирања нове летелице која би требало да стигне до 3И/Атлас пре његовог најближег приласка Сунцу (29. октобра 2025) и изласка из нашег Сунчевог система.

„Сасвим је јасно да је мисија са Земље ка 3И потпуно неизводљива, с обзиром на то колико мало упозорења смо имали о његовом доласку у Сунчев систем. Поред тога, то не би било у оквиру могућности предложене Eсине мисије Пресретача комета. Другим речима, чак и да је сонда чекала у тачки Сунце/Земља Л2, није могла ништа. Сада, 3И се случајно приближава и Марсу, и Јупитеру, и Венери – што је само по себи чудна случајност и мало је вероватно да ће се поновити са неким будућим МЗО“, објаснио је Хиберд.