Stribog nam je doneo Vesnu na krilima povetarca

Prolećna ravnodnevnica ili ekvinocij – ove godine je stigla 20. marta, u četiri sata i 49 minuta. Trajaće 92 dana, 17 sati i 54 minuta, odnosno sve do 20. juna 2020, kada će u 23 časa i 43 minuta početi leto.

U trenutku početka proleća Sunce će se nalaziti u sazvežđu Riba, a biće udaljeno od Zemlje 0,9959181 AJ (astronomska jedinica), što čini oko 148.987.222 km.

Svetlosnom zraku će biti potrebno osam minuta i 16,97 sekundi da pređe tu razdaljinu. Magnituda Sunca će iznositi -26,7 m, a uglovni prečnik Sunca će biti 32′ 07.22″.

Sunce prvog dana proleća izlazi u pet sati i 43,3 minuta, a zalazi u 17 sati i 53,5 minuta. Nad horizontom će provesti 12 sati i 10,2 minuta. 

U isto vreme kada na severnoj polulopti dolazi proleće, na južnoj Zemljinoj polulopti počinje jesen.

Iako je to dan prolećne ravnodnevice – ili ekvinocija, obdanica će ipak trajati nešto duže od noći. To je posledica Zemljine atmosfere koja prividno uzdiže lik Sunca, što čini da se ono nešto duže zadrži iznad horizonta, ali i toga što obdanica počinje kada „gornji“ rub lika Sunca, a ne njegov centar, dotakne horizont. Isto važi i za zalazak.

Bez obzira na to, stiže nam period sve dužih dana, a sve kraćih noći, koji će trajati do početka leta, 20. juna.

Stručno, i po definiciji, proleće počinje onog trenutka kada centar lika Sunca dostigne (geocentričnu ekliptičku) longitudu od nula stepeni.

Dan (obdanica) i noć na dan dolaska proleća traju po 12 sati i jednaki su, pa se taj dan zove dan prolećnog ekvinocija (lat. aequs - jednak, nox - noć) tj. dan prolećne ravnodnevice. Međutim, u ovo treba uračunati i pomenute atmosferske fenomene koji ipak produžavaju obdanicu.

Večna borba Morane i Vesne

Kod starih Slovena prolećna ravnodnevnica je značila kraj perioda gladi, bolesti i hladnoće, koji su u to vreme često značili smrt. Stoga ne čudi njihova ljubav ka proleću, i pre svega slavljenje njegove predstavnice – boginje Vesne.

Vesna je kod Slovena bila boginja proleća, i svakako jedna od omiljenih – što se može zaključiti i po tome koliko je ime Vesna popularno i u moderno doba. Vesna je smenjivala vladavinu zime, odnosno boginje Morane.

Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog i prijatnog povetarca. U obračunu između Morane i Vesne, Sloveni su se uvek opredeljivali za Vesnu.

Tu pobedu života nad smrću narod je obeležavao u svojim običajima. Sloveni su ritualno na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morane bila spaljivana. Naravno, Vesnina pobeda nikada nije konačna, već se njihova borba ciklično ponavlja svake godine.