Olovni pečat Stefana Nemanje
Stefan Nemanja je jedan od najznačajnijih srpskih vladara ‒ njegova vladavina predstavlja prelomni period u istoriji i kulturi srpskog naroda. Ujedno je i jedan od utemeljivača Srpske pravoslavne crkve koja ga slavi kao Svetog Simeona Mirotočivog. Pečat iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu nosi njegovo ime i dokaz je velike aktivnosti vladarske kancelarije u 12. veku.
Stefan Nemanja je bio rodonačelnik svetorodne dinastije koja je vladala Srbijom puna dva veka, od 1166. do 1371. godine. Ujedinitelj je srpskih zemalja od Zetskog primorja do Pomoravlja. Postavio je temelje samostalnog političkog, privrednog i kulturnog razvoja zemlje, a njegovom zaslugom Srbija je stekla ravnopravno mesto u zajednici hrišćanskih naroda Evrope.
Jedan od retkih predmeta koji se mogu dovesti u neposrednu vezu sa Stefanom Nemanjom jeste pečat sa njegovim imenom. Takvi olovni pečati (bule) ređe prisutni u zemljama Zapada, izrađivani su u 11. i 12. veku u Vizantiji i Istočnoj Evropi, gde su bili u velikoj upotrebi.
Ukrasi olovnog pečata
Olovni pečat Stefana Nemanje krase dve predstave. Na prednjoj strani je lik Sv. Stefana, porodičnog patrona Nemanjića, svetog prvomučenika, predstavljenog u odelu đakona, sa atributima, kadionicom i darohranilnicom. Celokupno polje na drugoj strani pečata ispunjava natpis na grčkom jeziku, uokviren vencem od trnja.
Istorijski značaj
Pečat iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu bio je vezan za jednu od povelja vladarske kuće Nemanjića. Pripada drugoj polovini 12. veka, vremenu kada je Stefan Nemanja nosio titulu velikog župana.
Mogao je biti u upotrebi i u vreme vladavine Nemanjinog sina i naslednika Stefana Prvovenčanog, pošto je u srednjovekovnoj Srbiji bio običaj da se sinovi na početku svoje vladavine služe očevim pečatom.
Ako je bilo tako, pečat Stefana Nemanje je mogao da bude korišćen samo do 1217. godine, kada je Stefan Prvovenčani proglašen za prvog srpskog kralja.
Pečat je dokaz velike aktivnosti vladarske kancelarije srpske države u 12. veku. Mada nam pojedinosti organizacije rada kancelarije nisu poznate, ona je izdavanjem različitih akata: pravnog, političkog, ekonomskog i privatnog karaktera, imala razvijenu diplomatičku praksu, u prvo vreme oslonjenu na vizantijske uzore, ali ubrzo, razvojem veza i prepiske sa Zapadom ‒ i na formulare iz tih delova Evrope.
Na njenom čelu je bio dijak, starešina kancelarije, odgovoran za izdavanje povelja i drugih dokumenata, čiju je autentičnost, pored određenih formula potpisa, potvrđivao pečat vladara po čijem naređenju je isprava rađena.
Zna se za svega šest pečata sa imenom Stefana Nemanje: pored dva koje čuva sfragistička riznica Narodnog muzeja u Beogradu, jedan, ali dosta oštećen, pripada zbirci Ermitaža, a još tri su znana samo preko crteža.
Pečat velikog župana Stefana Nemanje Narodni muzej u Beogradu dobio je kao poklon 1978. godine.
Vesna Radić, kustos
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар