Ruska divljina – Kavkaz (drugi deo)

Medvedi uglavnom ostaju u šumovitim predelima, a na plodne livade odlaze u potrazi za hranom. Pretežno se hrane biljem. Dok stvaraju zalihe sala za zimu, dnevno mogu da pojedu čak četrdeset kilograma hrane.
Razne vrste mrkih medveda dele bogatu zemlju, koju često posećuju lovci i šumski radnici. Populacija medveda je tako sve više ugrožena ‒ procenjuje se da je na tim prostorima manje od tri hiljade medveda.
Vlažne severozapadne šume medvedima pružaju utočište, a privlače i lovce. Obiluju zimzelenim drvećem, divljim kestenom, hrastom i bukvom.

Borbe divljih veprova

Divlji veprovi su veoma rasprostranjeni na Kavkazu, vrlo su krupni i mogu da dostignu i trista pedeset kilograma težine. Njihove dve kljove su veoma efikasno oružje budući da se upuštaju u borbu sa drugim veprovima oko ženke.
Borbe mogu potrajati i po dvadeset minuta i izazvati ozbiljne povrede, ali na kraju pobednik postaje gospodar tih prostora.
Kada je divlji vepar spreman za parenje, njegove žlezde u ustima luče lepljivu, penastu pljuvačku punu feromona. Ona izaziva stanje tromosti kod ženke, što olakšava sam čin parenja. U jednom ciklusu parenja dominantni vepar se pari sa po osam ženki.

Osetljiva čula divljeg risa

Severni ris je najveći u porodici riseva. Smatra se da u ruskim oblastima živi trideset hiljada tih životinja, što je više nego bilo gde na svetu...

Risovi obično imaju po dva mladunca i majka može da vodi računa o njima.

Sisaju tri-četiri meseca, a onda uče da love. Ženka ih odgaja sama, sve dok se sa godinu dana ne osamostale. Mužjaci ne učestvuju u odgajanju mladunaca. Dlačice na vrhovima ušiju pomažu njihov inače osetljiv sluh, te risu ništa ne može da promakne. Pege služe kao kamuflaža u lovu ‒ sa jedanaest nedelja imaju već potpuno pegavo krzno pa su gotovo neprimetni.
Ta divlja mačka odlično čuje ‒ može da oseti i najmanji pokret na razdaljini od šezdeset pet metara, a oštrim vidom opazi miša i na sedamdesetak metara. Obično lovi u svitanje ili u sumrak.

Životinja neobične njuške ‒ sajga antilopa

Mada se Kavkaz prostire na četiristo četrdeset hiljada kvadratnih kilometara, on je pun kontrasta. U tom beskrajnom moru trave živi životinja neobične njuške ‒ sajga antilopa.

Njena karakteristična prevelika njuška filtrira prašinu iz sušne ravnice i zagreva hladan vazduh kad temperatura padne.

Nekada su milioni tih životinja šetali pašnjacima, ali sad ih je ostalo samo hiljadu osamsto. S raspadom Sovjetskog Saveza ostale su nezaštićene od krivolova.
Kineska medicina i danas rog mužjaka sajge koristi kao lek protiv temperature. Naučna istraživanja su dokazala da ukoliko se pravilno zaštiti, njena populacija za samo godinu dana može da se poveća za čak šezdeset procenata. Možda će jednog dana tuda opet juriti ogromna stada tih antilopa.