Vršnjaci podstiču na učenje više nego profesori

„Rezultati ukazuju na to da su pravi predavači bili dobri u iznošenju suvih činjenica, dok su vršnjaci reagovali na mlade profesore, identifikujući se sa njima", rekao je koautor studije Keri Roset, profesor pedagoške psihologije. „Drugim rečima, kao student mogu da se identifikujem sa svojim vršnjacima i zamislim sebe kako koristim odgovarajući univerzitetski materijal na isti način na koji su oni to radili. U tome je smisao i osećaj svrhe koji prevazilazi učenje napamet. Kada čujem priču svog vršnjaka, to me motiviše da se zapitam - ko želim da budem u budućnosti."

Kada je reč o završnim ocenama, studenti koji su slušali predavanje mladih instruktora imali su u proseku 92 procenta na testovima, dok su studenti druge grupe ostvarili znatno niži prosek od 86 odsto. Zanimljivo je to da su studenti koji uopšte nisu dobili obrazloženje - postigli prosečno 90 odsto na ispitu, što je više od grupe kojoj su se obratili profesori.

Profesor Roset na sledeći način tumači činjenicu da su studenti, nakon predavanja izloženog na formalan način, postigli lošije rezultate (u poređenju sa kolegama iz druge dve grupe): „Rezultati podržavaju ideju da ono što profesori obično rade ‒ kontrolišu ocene, govore studentima šta da rade i slično ‒ jeste kontraproduktivno, potire njihove napore da razviju poštovanje studenata prema času i nastavi."

Studija sugeriše da bi za profesore bilo korisno da polaznicima svojih kurseva omoguće da o značajnim temama - poput navedene „zašto su učenje i nastava važni" - promišljaju slušajući obrazloženja i iskustva svojih vršnjaka. Tako prilagođene nastavne aktivnosti svakako bi najviše značile samim studentima.

 Priredila: Tatjana Cvejić