Kant i pojam lepote

Imanuel Kant definiše Lepo sledećim karakteristikama: bezinteresno dopadanje, svrhovitost bez svrhe, univerzalnost bez pojma, uređenost bez zakona. Cvet je, tako, tipičan primer lepe stvari (čime objašnjava prisustvo univerzalnosti bez pojma na listi karakteristika Lepog) - nije estetski sud kada se tvrdi da je sve cveće lepo, već kada se kaže da je lep baš ovaj cvet, a potreba koja nas nagoni da ovaj sud izreknemo ne zavisi od rasuđivanja na osnovu principa, već od našeg osećanja. U ovakvom doživljaju imamo „slobodnu igru" imaginacije i intelekta.

Doživljaj Uzvišenog, nastavlja filozof u „Kritici moći suđenja", unekoliko je drugačiji. Razdvaja dve vrste Uzvišenog, matematičku i dinamičku. Pred tipičnim prizorom matematički uzvišenog - zvezdanim nebom - stičemo utisak da ono što vidimo uveliko nadilazi našu sposobnost opažanja i skloni smo da zamislimo više od onog što je vidljivo.

Naginjemo ka tome jer nas naš um (moć koja nas navodi da koncipiramo ideje Boga, sveta ili slobode, koje naš um ne može da dokaže) primorava da postuliramo beskraj koji ne samo da naša čula ne mogu da osete, već ni naša imaginacija ne uspeva da obujmi jednom jedinom intuicijom.

Narušava se mogućnost „slobodne igre" imaginacije i intelekta, i nastaje nespokojno, negativno dopadanje, u kojem osećamo veličinu naše subjektivnosti kadre da poželi nešto što se ne može posedovati. 

S druge strane, evo kako je sam opisao šta naš duh potresa pred prizorom oluje, tipičnim primerom mehanički uzvišenog:

 „Hridi koje se smelo nadvijaju nad nama i, takoreći, prete nam, olujni oblaci koji se valjaju nebom izazivajući munje i grmljavinu, vulkani u svojoj razornoj snazi, orkani koji iza sebe ostavljaju pustoš, pobesneli beskrajni okean, visoki vodopad kakve moćne reke i tome slično, čine da naša moć da se odupremo, u poređenju sa njihovom snagom, izgleda beznačajno mala. Ali, kada smo na sigurnom, oni nam, što su strašniji, izgledaju utoliko privlačnije; i mi te pojave rado nazivamo uzvišenim, jer one naše duševne snage uzdižu iznad njihove prosečnosti i dozvoljavaju nam da u sebi otkrijemo jednu sasvim drugačiju vrstu moći pružanja otpora, koja nas čini dovoljno hrabrima da se možemo meriti sa prividnom svemoći prirode."