Kampanja Naizgled zdrav: Jelena Gavrilović

Zavirili smo u zdravstvene kartone naših poznatih ličnosti i otkrili njihove navike, ali i neke tajne i zanimljivosti iz njihovog života. Neki od njih su i pevali, recitovali, neki su otkrili šta ih je podstaklo da se više i disciplinovanije potrude u vezi poboljšanjem svog zdravlja... A sve uz poruku o značaju prevencije, redovnih pregleda, svesne brige o zdravlju i uz osvešćivanje činjenice da to što mislimo ili nam se čini da smo naizgled zdravi - ne mora ništa da znači... Važno je da učinimo to što je do nas – da odgovorno vodimo računa o svom zdravlju i da blagovremeno odlazimo na preventivne preglede.

Кампања Наизглед здрав: Јелена Гавриловић

Prva emisija kampanje „Naizgled zdrav“ otvorila je zdravstveni karton muzičara Dejana Cukića, a ovog petka o svom zdravlju govorila je glumica i pevačica Jelena Gavrilović.

„Fizička aktivnost je nešto što je, pre svega, potrebno za mentalno zdravlje, pa onda i fizičko“, kaže pevačica i dodaje da se trudi da bude aktivna, ali da to dosta zavisi od posla i obaveza.

Navodi i da vodi računa o zdravlju, redovno ide na kontrole, a ta navika joj je usađena kroz vaspitanje.

O značaju genetike i sklonosti ka nekim oboljenjima, Jelena Gavrilović kaže da je kod održavanja dobrog zdravlja ključno da znaš čemu si sklon na osnovu neke porodične anamneze.

„Primera radi, kod mene u porodici postoji predispozicija za kardiovaskularne bolesti. To je nešto što ja pratim i sve za zavisi od koga si šta povukao. Majka mi je imala ulcerozni kolitis, a otac mi je preminuo od kovida, ali je bio srčani bolesnik“, ističe pevačica.

Zna i da ima predispoziciju za povišeni holesterol, pa i na to obraća pažnju i trudi se promenom životnog stila, spavanjem, ishranom i aktivnošću drži to u normalnim granicama.

„Ništa vas neće spasiti kao hrana i vežbanje“, navodi Jelena Gavrilović.

„Moj otac nije pridavao mnogo značaja zdravlju i živeo je neki njemu svojstven život. Nisam to podržavala, ali niko nije mogao da se oko toga bori sa njim“, kaže pevačica, naglašavajući da je „zdravlje jedina stvar koju niko drugi ne može da uradi umesto tebe“.

Profesor Otašević: Proverite holsterol i držite ga pod kontrolom

Porodična hiperholesterolemija je urođena greška metabolizma holesterola. Organizam je predodređen da stvara holsterol, a i da ih sam čisti iz krvi.

„Kada imate porodičnu hiperholsterolemiju taj balans je poremećen i imamo ekstremno povišene vrednosti holesterola u krvi. Visoke vrednosti lošeg holsterola su glavni faktor rizika za razvoj aterosklerotskih bolesti, odnosno njegovo nagomilavanje na zidovima krvnih sudova“, objašnjava dr Petar Otašević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

Osobe koje pate od hiperholsterolemije mogu da dožive infakrt ili šlog čak i u ranim 20-im godinama.

Problem kod holsterola jeste što ne izaziva vidljive simptome – osobe se potpuno normalno osećaju i nemaju nikakve tegobe. Znak da potencijalno imate taj problem jeste ako su vam otac ili majka pretrpeli infakrt u 50-im, 40-im, pa čak i u 30-im godinama.

„Takvi primeri svakako su znak da odete i izmerite vrednosti holsterola. To što su vaši roditelji imali problem ne znači da ga i vi imate, ali bolje je da proverite“, navodi Otašević.

Terapije zavise od visina vrednosti. Ukoliko je hosterol blago povišen, a nije bilo nikakvih burnih problema, onda se može tretirati sa promenom ishrane, izbegavati masnu hranu, poput svinjetine, punomasnih sireva, testa i slatkiša. Na taj način, holesterol se može smanjiti i za 30 odsto.

„Kod osoba sa porodičnom, genetskom sklonošću, dijeta neće biti dovoljna. Kod njih krećemo sa lekovima i to najčešće sa statinima, koji smanjuju sintezu holesterola u jetri. Ukoliko se sa njima ne postigne željeni efekat, onda se dodaje druga grupa lekova koja smanjuje apsorbciju holsterola iz creva“, objašnjava kardiolog.

Ako na kraju i ovo ne urodi plodom, onda se kreće sa inovativnom terapijom, a to su novi lekovi koji utiču na samu sintezu holesterola na genskom nivou. Takva grupa lekova se daje jednom u šest meseci.

Dodaje i da je veoma važno da ljudi shvate ozbiljnost redovnog uzimanja terapije i lekova.

„U našem narodu postoji legenda o štetnosti statina. Ne znam zašto ni kako se ta priča održava već godinama, ali statini nisu štetni niti imaju više neželjenih efekata od bilo kog drugog leka. Povoljni efekti statina desetostruko nadmašuju potencijalne neželjene efekte“, ističe Otašević.

Hajde da promenimo statistiku, jer iza svakog broja stoji način života

Svake godine u Srbiji zbog kardiovaskularnih bolesti izgubimo gotovo 47.000 ljudi. Možemo da sprečimo ovakve ishode pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću, prestankom pušenja i redovnim pregledima. Krvnu sliku treba proveravati bar dva puta godišnje.