Kampanja Naizgled zdrav: Dejan Cukić

Dejan Cukić i pored svojih 65 godina, ne samo da izgleda mlađe, već kako sam kaže, tako se i oseća.

Priznaje da je za njegov izgled i stanje zdravlja zaslužna i genetika, ali i redovna fizička aktivnost i briga o zdravlju.

„Za svoj 50. rođendan sam doneo odluku da redovno krenem da vežbam. I to i radim, evo već 15 godina. Prvo, svakog dana imam vežbe istezanja, što je u ovim godinama jako bitno, a onda tri puta nedeljno idem u teretanu i imam vežbe za sve“, navodi Cukić.

Dodaje i da dva puta godišnje vadi krv. Proveri stanje krvne slike, ali i pošalje rezultate svom lekaru.

„Imam dosta prijatelja doktora. Mada ponekad odem i na pregled, EKG i to sve. Mislim, ne baš kako često. Moja supruga mora da se čuva šećera i slatkiša. I onda ja pojedem sve“, dodaje muzičar.

I pored toga što dolazi iz sveta muzike i zabave, nikada nije bio pušač. Otkriva da mu je ta slika još od Džejmsa Dina pa i kasnije, da „biti kul znači da si stalno ozbiljan i da pušiš“, bila bez veze.

„Moj pokojni otac je upravo bio žrtva kardiovaskularnih problema i sopstvenog agresivnog odbijanja da se bavi na neki način kretanjem i pomaganjem svom telu. Tako da sam shvatio i koliko je on meni bio potreban, iako sam imao nekih 37-38 godina kada je on umro, znajući koliko sam potreban svoje deci, počeo sam mnogo više da se plašim za sopstveni život i u stvari više zbog njih nego zbog sebe“, napominje Cukić.

Otkriva i da je imao nekoliko situacija koje su ga malo osvestile, čak i jedan manji tranzitorni ishemijski moždani udar posle koga je obavio sve moguće preglede, što ga je, priznaje, uplašilo.

„Bilo je sve u redu, ali onda sam stvarno još sa više žara se posvetio tome da ne preskačem nikad fizičke aktivnosti, vežbanje, a ni lekove“, naglašava Dejan Cukić.

Profesor Otašević: Kod lekara treba da idemo kada smo zdravi

Prevencija je najbolji put da sprečimo komplikacije, naglašava prof. dr Petar Otašević.

Suštinski, svi bi trebalo i pre 40. godine da odemo na opšti sistematski pregled kod kardiologa – merenje krvnog pritiska, EKG i osnovne laboratorijske analize. Na taj način ćemo shvatiti koliki je naš rizik od obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odnosno da li je potrebno lečiti neke faktore rizika kako bi praktično ostali zdravi i u nekom daljem toku“, objašnjava profesor.

Posle 60. godine lekari preporučuju da se ovakvi sistematski pregledi rade jednom godišnje jer se vrednosti menjaju. Ako danas nemamo povišen pritisak, ne znači da za godinu dana nećemo imati hipertenziju, napominje kardiolog.

Kada je u pitanju krvna slika, najpre se gledaju vrednosti šećera u krvi i holesterola, i to ne samo ukupnog holesterola, već lošeg, LDL holesterola i dobrog, HDL holesterola, kao i nivo triglicerida.

„Ono što u poslednje vreme vidimo je da ima i nekih, da kažem, netradicionalnih faktora rizika u laboratoriji kao što su neki lipoproteini, a i neke druge analize i to tražimo ne kod svih, nego ukoliko sumnjamo da, recimo, bolesnik ima potpuno normalne izglede, potpuno normalan šećer, potpuno normalan holesterol, ali u porodici ima istoriju kardiovaskularne bolesti u ranoj fazi“, dodaje kardiolog.

Ipak, profesor napominje da ne bi trebalo sami da tumačimo rezultate, kao i da ukoliko zaključimo da je sve u redu, ipak je bolje otići i kod lekara.  

„Ukoliko imamo visok pritisak, ukoliko pušimo, ukoliko imamo šećer, ukoliko smo prethodno imali infarkt, šlog ili smo dobili stent ili smo dobili hiruršku sanaciju miokarda, onda se te referentne vrednosti zapravo ne odnose na nas. Te vrednosti u tim slučajevima moraju da budu mnogo niže“, ističe profesor dr Petar Otašević.

Hajde da promenimo statistiku, jer iza svakog broja stoji način života

Svake godine u Srbiji zbog kardiovaskularnih bolesti izgubimo gotovo 47.000 ljudi. Možemo da sprečimo ovakve ishode pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću, prestankom pušenja i redovnim pregledima. Krvnu sliku treba proveravati bar dva puta godišnje.