„Pekinška patka” zagrejala SKC

Novosadska pank grupa „Pekinška patka" posle gotovo tri decenije održala je povratnički koncert u Beogradu. Jenočasovni nastup pred ispunjenom baštom Studentskog kulturnog centra okončan je posle dva bisa.

„Pozdrav Beogradu posle 29 godina. Pozdrav svima koji su nas onda gledali i koji su sad došli prvi put. Pozdrav i svima iz Novog Sada. Došli smo da pržimo! Skačite i pevajte sa nama", pozdravio je na početku publiku pevač Nenad Čonkić.

Na koncertu povodom 30 godina od objavljivanja kultnog singla grupe „Bila je tako lijepa", pevač Nebojša Čonkić-Čonta (u belom odelu sa kravatom, bedževima i tamnim naočarima) i drugovi, iako u pedesetim godinama, pokazali su zavidan mladalački polet izvodeći stare hitove, kao i premijerno dve nove pesme namenjene za singl planiran za jul ili avgust.

„Pekinška patka" najpre je izvela pesmu "Un año de amor", poznatu numeru iz filma Pedra Almodovara „Visoke potpetice".

Čonkiću je pesma na španskom jeziku zadala malo muke, ali se ubrzo našao na sigurnom terenu kada je premijerno izvedena energična „Prava ljubav".

Novosađani su stare hitove sa prvog albuma „Plitka poezija" (1980) kao što su „Panker u sakou starom", „Kontracepcija" ili „Poderimo rok", otprašili sa verodostojnim pank stavom i žustrinom, što je podrazumevalo dosta „namernih" pogrešnih nota i neusklađenosti.

U pesmi „Stop, stop" stihovi „neću više disko" prilagođeni su današnjem stanju u muzičkoj industriji zapevavši „neću više folk". Sa drugog albuma izvedena je samo pesma „Neko".

Publika je svirku pratila tradicionalnom šutkom u prvim redovima, bacanjima jakni, polivanjem pivom i gromoglasnim izvikivanjem refrena.

Bend je izostavio sa koncerta jednu od svojih najpoznatijih pesama „Bolje da nosim kratku kosu", iako su na dva bisa ponovili već odsvirane „Biti ružan, pametan i mlad", „Bela šljiva" i „Bila je tako lijepa".

Drugi bis je „izdejstvovan" iako su već svetla bila upaljena i puštena muzika sa razglasa. Slična situacija ponovila se posle drugog bisa, ali muzičari ipak nisu više izlazili na scenu.

Svojevremeno pioniri panka u Jugoslaviji, grupa „Pekinška patka" se vratila u Beograd u postavi koja je snimila singl „Bila je tako lijepa" (1980), drugi album "Strah od monotonije" i održala oproštajni koncert na Kalemegdanskoj terasi 1981. godine.

Nastupili su Čonkić, gitarista Zoran Bulatović-Bale i basista Marinko Vukmanović-Mare, ali je zbog bolesti iznenada izostao bubnjar Laslo Pihler (sada se zove Šital Puri), koga je zamenio njihov sugrađanin Robert Radić iz grupe „Veliki prezir".

Predgrupe su bile „Distorzija motorne testere" i „Čikine bombone".