Dušan Svilar: Muziku branim na svim frontovima koji su meni dostupni kao izvođaču

Kako teku pripreme za ovaj spektakl, imajući u vidu da su rasprodate karte? Da li je trebalo da bude jedan ili dva koncerta?

– Krenulo se zapravo sa jednim terminom, pa na kraju se ispostavilo da će ipak biti tri termina u dva dana, 5. i 7. novembra. Pripreme su izuzetno intenzivne i mogu da ih uporedim apsolutno sa Pesmom za Euroviziju. Dakle, puno gostovanja i na televiziji i na radio stanicama i, naravno, probe koje su gotovo svakodnevne.

Pošto niste sami birali pesme, šta ćeš ti pevati?

– Pošto u ovom projektu učestvuju svi oni koji su već dali glasove u animiranim filmovima glavnim junacima, određeno je već koji je program za ovakav tip koncerta, jer Dizni slavi ovo kroz ceo svet. Beograd je jedan od gradova gde se održava ovakav tip koncerta.

Ja ću imati tu priliku i čast da izvedem pesme iz Lepotice i Zveri, Kralja lavova, Aladina.

Da li te to malo vrati u detinjstvo?

– Apsolutno. Kralj lavova ili Lajon King, kako ga verovatno većina i zna, je film koji je izuzetno obeležio moje detinjstvo i zapravo je to moj omiljeni crtani film.

Pre nego što pređemo na početak tvoje karijere, pitaću te za jednu stvar koja je od nedavno krenula – RTS Zvuk.

– RTS Zvuk, aplikacija koja se nedavno pojavila, dostupna je na svim platformama, bilo na Gugl pleju ili Epl storu. Dakle, potpuno besplatna aplikacija gde slušaoci Radio Beograda mogu da čuju izdanja iz PGP produkcije i emisije Radio Beograda. Može da tu da bude i dokumentarna emisija, ali ono što je najbitnije, što želim da naglasim, jeste plejlista koju sam napravio za RTS Zvuk.

Dakle, sastavljena je od 40 evergrin pesama, 20 domaćih i 20 stranih. I mogu da kažem da je bilo izuzetno teško napraviti takvu plejlistu iz razloga što već sutradan na ideju su mi došle neke pesme koje sam zaboravio da stavim na spisak. Ali opet sa druge strane, bio sam ograničen od strane vaših kolege, zato što je program trebalo da bude najduže dva sata. Ja sam već tu probio, da kažemo, limit sa 40 pesama.

To ne znači da nećeš to snimiti u nekom trenutku?

– Da, ali u svakom slučaju onda bi bio neki drugi problem, a to jeste da bih morao da izbacim neke pesme sa spiska, a nisam želeo da ih izbacujem. Tih 40 pesama koje se nalaze na mojoj plejlisti svakako su zaslužne što tamo i jesu.

Nastupali smo sa Big bendom RTS-a u Muzeju nauke i tehnike. Bio je uživo prenos na RTS 3, na Radio Beogradu 1 i mislim da je bio čak i na Radiju 202.

Karijeru si počeo u jednom muzičkom takmičenju i to je sve ukazivalo da ćeš možda otići u nekom pravcu u kom je otišla većina tvojih kolega. U to vreme su te poredili sa Zdravkom Čolićem, pevao si njegove pesme često. U međuvremenu si završio Muzičku akademiju, igraš u Fantomu iz opere, nastupao si i sa Novosadskom operom. Otišao si u potpuno drugom pravcu?

– Ja ću da pojednostavim stvari. Dakle, ja muziku branim na svim frontovima koji su meni dostupni kao izvođaču. Da li je to u pitanju muzička scena ili u pitanju pozorišna scena. Da li je u pitanju muzičko-scenski žanr ili u pitanju koncert. Ja sam tu da muziku odbranim. To je nekako moj zadatak, to je moj poziv i to je imperativno. Možda je tako najbolje reći, da. Pošto smo se svi na Muzičkoj akademiji, zapravo na smeru za solo pevanje, školovali za muzičko-scenski žanr, tako da to jeste jedan od oblika koji ja svakako treba da obranim na tom frontu.

A zašto je izbor Fantom iz opere?

– Fantom iz opere je mjuzikl, zapravo, za sve nas koji izvodimo mjuzikl kao žanr, je jedan od grend slemova, mogu tako da se izrazim. To je jedan klasik koji se najduže igra na Vest Endu u Londonu, čak od 1986. godine pa do danas. Na Brodveju se igra i, uz Jadnike, to je mjuzikl koji je najdugovečniji na svetskim scenama.

Šta si sebi zacrtao kao cilj? Šta možeš da kažeš da si rešio da uradiš ili su to neki planovi koje ćeš da držiš po strani i da kriješ od nas?

– Ja sam, da kažem, taj jedan cilj već ostvario, onaj koji sam sebi zacrtao kad sam još bio dete. To je bio taj da ću zaista da se posvetim muzici na svom maksimumu. I meni je sad samo bitno da u tom cilju istrajem. Sada samo razmišljam isključivo o tome.

Da, kada čovek planira dosta nekih ciljeva, umeju da se izjalove i naravno taj put ume nekada da skrene u dostizanju određenog cilja. Ali, svakako, mislim da je cela suština u toj našoj borbi da se vratimo na pravi kolosek kako bismo došli do tog nekog cilja. Nekada do njega dođemo ranije, nekada dođemo kasnije, nekada ne dođemo uopšte ukoliko smo odustali od njega.