Braća Teofilović i dalje u misiji čuvara tradicije

Početkom jula, braća Ratko i Radiša Teofilović snimili su petnaest muzičkih spotova u Golubačkoj tvrđavi. Snimljeni materijal će biti prikazan na RTS-u. Opredelili su se za pesme koje se nisu često pojavljivale u prigramima, a imaju određenu vrednost.

Samim izborom Golubačke tvrđave želeli su da posvedoče da te pesme treba da ostanu kao što ova tvrđava traje i da u tom zajedničkom spoju spomenika kulture od izuzetnog značaja i stare muzike ostave trag.

„To izgleda monumentalno i gledaoci će uskoro na RTS-u moći da vide ceo taj program od 30 minuta i čuju svih 15 pesama“, navodi Ratko Teofilović.

Snimanje je bilo veoma naporno i zahtevno mada je ekipa „Haj-faj produkcije“ sa Nešom Raičevićem na čelu uradila snimanje celog terena i unapred je predviđeno koliko se pesama može snimiti i na kojim mestima, dodaje Radiša Teofilović.

„Bilo je naporno uraditi sve u jednom danu, ali bilo je toliko sunca i toliko oblaka i pozitivne atmosfere da smo mogli to da uradimo za nekih 12 sati rada. Ali da biste uradili ovako nešto, ne znam da li publika to zna, jednu pesmu moraš otpevati od pet do sedam puta zbog pozicija kamere“, objašnjava Radiša.

Naglašavaju da kao što je stara muzika arheologija sećanja, tako nas i ova tvrđava podseća na prošla vremena, jer iz tradicije sve nastaje. Ona je osnova, a mi svojim radom u ovom vremenu pokušavamo da oživimo ono što negde stoji u fiokama i nije otvoreno.

Teofilovići su iz Čačka i počeli su da pevaju u horu „Stevan Mokranjac“. Njihov učitelj i dirigent je bio Predrag Peruničić, a o njemu i njihovim počecima svedoči film Forte Maestro. Hroničar grada Čačka, Dušan Darijević, je došao na ideju da napravi film o horu „3. decembar“, koji je kasnije poneo ime „Stevan Mokranjac“, osnovanom 1983. godine kada su braća Teofilović počela da pevaju.

„Preporučio bih mladima koji planiraju da se bave muzikom da pogledaju film na Jutjubu da vide koji je put koji čovek mora da pređe da bi postao pevač, odnosno priču o jednom čoveku koji je ceo život dao muzici“, napominje Ratko Teofilović.

„Reč pevač je danas na različitom planu, različito merena. Ali da budete pevač koji daje tu umetničku dimenziju, a ne samo reproduktivnu, to je već nešto drugo. Ali kad pogledaju film, videće zašto smo Ratko i ja nastavili Predragov put“, dodaje Radiša.

Mada Teofilovići kažu da se ponekad mora biti i fanatik u poslu, za sebe tvrde da su pozitivni entuzijasti koji su zaljubljeni u ono što rade. Priznaju da je mnogo ljudi uticalo na to što oni danas rade, ali Predrag Peruničić je, ne samo za njih dvojicu, nego i za sve ljude koji se pojavljuju u filmu, ostavio veliki trag u njihovim životima i karijerama koje su kasnije gradili.