Ministar Selaković otvorio Paviljon Srbije na Bijenalu u Veneciji

Čestitajući na uspešnoj izložbi, Selaković je istakao da „Preko Golgote do Vaskrsa“ svedoči da umetnost ima svest o sopstvenoj odgovornosti u suočavanju sa najtežim pitanjima savremenog doba. Prema njegovim rečima, Bijenale je za Srbiju, kao i za mnoge druge zemlje, jedan od najvažnijih međunarodnih događaja u oblasti kulture.

„Koristimo ovu izvanrednu priliku da se na svakom Bijenalu podsetimo vizionarske snage kneza Pavla Karađorđevića, koji je 1938. godine inicirao kupovinu paviljona u Veneciji, zahvaljujući čemu smo danas u prilici da se okupimo u ovom divnom prostoru Republike Srbije“, naveo je Selaković.

On je podsetio da je Bijenale jedna od najznačajnijih kulturnih manifestacija u svetu, mesto razmene kreativnih iskustava i predstavljanja umetničkih vrednosti na najvišem nivou.

Selaković je rekao da Srbiju predstavlja izložba „Preko Golgote do Vaskrsa“ umetnika Predraga Đakovića i kustosa Tomaša Koudele, kao odgovor na temu ovogodišnjeg Bijenala „U molskim ključevima“, koju je definisala umetnička direktorka Kodžo Kuo (1967–2025).

„Đaković svojim vizuelnim prikazima, tihim i snažnim svedočanstvima, preispituje odnos istorije i identiteta. On nas suočava sa procesima u kojima se čovek oblikuje i preoblikuje silama istorije. Istovremeno, muzikom i izvođenjem uverljivo tumači svet istorijske traume Evrope“, istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, Đaković pokazuje da „smisao ljudske istorije u celini leži u trenutku od Golgote do Vaskrsa, u kome se odlučuje sudbina sveta i naših duša“.

„U susretu sa ovom izložbom, istorija se otključava u nama kao naša istorija, istorija ljudskog roda koja obavezuje – da se ne ostane nem na revizionizam, falsifikovanje i skrnavljenje iskustva istorije patnje i uzvišenosti“, ocenio je Selaković.

Ministar je dodao da izložba „Preko Golgote do Vaskrsa“ „obavezuje na odbranu kulture i istine od svakog krivotvorenja, na slobodu, dostojanstvo, veru, nadu i ljubav“, i da je „zato ova izložba u Paviljonu Srbije“.

Osvrćući se na kritike izložbe, pa čak i, kako je naveo, govor mržnje koji joj je upućen pre otvaranja, Selaković je ocenio da je to „snažan dokaz njene važnosti“.

„Ne može se zanemariti da sve navedeno govori mnogo više o onima koji kritikuju nego o samom autoru“, poručio je ministar.

Prema njegovim rečima, pogrešna je teza da su nacionalni karakter umetničkog izraza i njegova univerzalna vrednost suprotstavljeni.

„Autentična univerzalnost izvire upravo iz posebnosti iskustva jednog kolektiva i naroda. Negiranje tog elementarnog uvida samo je bojni poklič autošovinizma ili provincijalnosti, kojima nema mesta u ozbiljnom pristupu umetnosti“, ocenio je Selaković.

On je dodao da se „u toj matrici kosmopolitizam dokazuje rečnikom kolonijalne podređenosti, kako bi se u maniru kultur-rasizma povukla jasna linija prema ‘onima drugima’ koji su navodno manje vredni“. „Na žalost kritizera i autošovinista, delo Predraga Đakovića, kao i sva umetnost uostalom, govoriće za sebe sada kada je predstavljeno na Bijenalu umetnosti“, istakao je Selaković.

Supruga predsednika Srbije Tamara Vučić poručila je da naš paviljon nije slučajnost, već logičan kutak stvaralaštva našeg naroda kome je Venecija sinonim za ljubav: „U vremenu izazova i podela, naša je dužnost da to i glasno izgovorimo: mir nije slučajnost. On je svesna odluka. A umetnost je njegov najtrajniji saveznik na tom putu. I neka ova izložba posvedoči toj istini".

Napomenuvši da su venecijanski vidici „neminovno ostavili veliki i neizbrisiv trag i u istoriji našeg srpskog naroda", podsetila je da je Venecija Srbima dala prvu kraljicu Anu Dandolo, unuku mletačkog dužda Enrika, koja se 1217. godine udala za kralja Stefana Prvovenčanog.

Dodala je da su se ovde za vreme otomanske okupacije, štampale preko potrebne pravoslavne knjige, kao i da se „ponosimo i ovom kućom naše kulture i umetnosti na parčetu prijateljske italijanske zemlje". Vučićeva je naglasila važnost ideje da umetnost povezuje, da kultura gradi mostove, tamo gde ih politika ponekad ruši, da se „prijateljstvo među narodima najčvršće može usidriti kroz međusobno prepoznavanje duše i suštine ogrnute u umetnički izraz nadahnuća i talenta".