Promocija knjige „Grenland: Zaleđeno srce planete“ Viktora Lazića

Lazić je 15 godina proveo na istraživačkim putovanjima na šest kontinenata, a na Grenlandu je boravio mesec dana.

Pored autora, o knjizi su govorili Miloš Janković, predsednik Udruženja književnika Srbije, Dubravka Dragović Šehović, urednica, i Dejan Papić, direktor „Lagune“.

„Viktor piše putopise kao da piše najuzbudljivije romane i pruža čitaocima svoje srce na dlanu“, rekla je urednica i dodala: „Ovo nisu klasični putopisi, koji mogu da budu vrlo škrti kada je reč o emocijama. On voli ljude i prilazi im bez ikakvih predrasuda, a često je i vrlo duhovit. Viktor je izvanredan pisac i, sa stilske strane, u nekim trenucima njegove rečenice se čitaju kao poezija, imaju predivnu ritmičnost.“

Predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković rekao je da ima privilegiju da godinama druguje sa Lazićem, koji stoji iza Udruženja za kulturu „Adligat“, i koga izuzetno ceni zbog svega što čini za srpsku kulturu:

„Kada sam dobio Viktorovu knjigu da pročitam, shvatio sam da to uopšte nije običan putopis, već ozbiljna literatura i, čitajući dalje, na nemalom broju stranica naišao sam na pravu poeziju.

Viktor ima osećaj za detalj. Može satima da se bavi sitnicom za koju bi 90 odsto ljudi mislilo da je nebitna, a koja je suštinska, i kad je obradi, zasija kao dragulj.

Sadržajno i suštinski tumači Grenland. Trudi se da ga razume, a ne samo da ga obiđe. Zaista vidi, a ne samo gleda. Shvata, a ne samo beleži. Ovo je verovatno najbolji putopis koji sam pročitao, jer je Viktor to sjajno međužanrovski povezao.“

Janković je istakao i da niko u srpskoj književnosti nije kao Lazić pisao o snegu, hladnoći i polarnim predelima, kao i da su ovako kvalitetni opisi retkost i u svetskoj književnosti.

Na početku svog izlaganja Papić je priznao da izdavači prave greške, a da je „Lagunina“ bila ta što je odbila prvi rukopis Viktora Lazića:

„Desilo se to sa 'Harijem Poterom', a i sa ovom knjigom. Kasnije smo te greške počeli da ispravljamo i, čini mi se, na opšte zadovoljstvo i nas dvojice i čitalaca, došli smo do vrednih knjiga, uključujući i ovu najnoviju o Grenlandu.“

Dejan nije bio oduševljen kada je saznao da će tema sledeće Lazićeve putopisne knjige biti Grenland:

„Činilo mi se da čitaoci preferiraju egzotičnije destinacije nego što je to sivi Grenland, ali američki predsednik Donald Tramp se postarao da pomogne u prodaji knjige“, prokomentarisao je duhovito direktor „Lagune“ i dodao:

„Pokazalo se da Viktor, kao sjajan pisac, i od teme koja na prvi pogled ne izgleda tako atraktivno ume da napravi sjajnu literaturu koja se čita u jednom dahu.“

Lazić je na početku svog izlaganja zahvalio Dejanu Papiću, koji mu je mnogo pomogao u profesionalnom smislu, ocenivši da „Laguna“ ima veliku ulogu u književnosti i u ličnom životu pisaca, jer menja našu kulturnu scenu i svakog pisca pojedinačno.

„Grenland je čudesan i drugačiji. Ja ga nisam upoznao, ja sam ga zavoleo, ali ga i dalje ne poznajem“, rekao je Viktor, koji je za sve prisutne upriličio i izložbu tupilaka – grenlandskih čudovišta, i s tim u vezi osvrnuo se na stanovnike Grenlanda:

„Oni su navikli da žive odvojeno od celog sveta i jedni od drugih. To je usamljenički narod. Dva miliona kvadratnih kilometara snega i leda Inuiti su nastanili svojom maštom. Njihova čudovišta nisu kao naša, sasvim su drugačija, kao i odnos ljudi prema njima. Ona su im prijatelji i pomažu u svakodnevnom životu, ali nisu potpuno pripitomljena. Ako se desi period oskudice u hrani i dođe do većeg ulova, reći će da je čudovište pomoglo da prežive.“

Čudovišta Inuita dobila su svoj fizički oblik u 17. i 18. veku, kada su došli Danci i pitali ih kako izgledaju: „Tako je nastala posebna vrsta umetnosti – rezbarenje lica tih čudovišta u kostima, najčešće foka, kitova i narvala. Otkupio sam ili dobio desetak tih predmeta i mogu se videti u Adligatovom Muzeju knjige i putovanja.“

Lazić je istakao da se život Inuita menja i da im je ta nasilna promena, tokom koje su im, između ostalog, oduzimana deca i vođena na školovanje u Dansku, značajno izmenila život:

„Veliki broj Inuita je nezadovoljan jer nisu prilagođeni novom životu i ne žele ga, a dovoljno su u njega zagazili da su se udaljili od tradicionalnog načina života i ne mogu mu se vratiti. Tako su ostali negde između, pa je depresija izuzetno zastupljena i predstavlja najveći problem sa kojim se suočavaju, veći i od Trampa i globalnog otopljavanja.“

Veče je upotpunila i ulepšala Milica Milović izvođenjem inuitskih muzičkih numera na gitari, kojoj je Lazić posebno zahvalio, napomenuvši da je „inuitski, odnosno grenlandski jezik, unikatan. To je jezik sa najviše reči na planeti, njihov broj je praktično beskonačan. Oni su osmislili gramatički sistem u kome jedna reč teorijski može biti beskrajna. Umesto sintagmi, sve spajaju u jednu reč koja sadrži sve karakteristike nekog pojma, što jezik čini izuzetno teškim, jer je gotovo neprevodiv.“

Delove iz knjige čitala je Aleksandra Urošević, koja je odlomke iz „Grenlanda“ adaptirala za emisiju „Dobro jutro, deco“ Radio Beograda.