Vila Ber: arhitektonski eksperiment iz 1930. koji danas živi kao muzej

Industrijalac kaučuka Julius Ber naručio je 1930. godine vilu u otmenom predgrađu Hicing. Za arhitekte je uzeo Jozefa Franka i Oskara Vlaha. Uslovi: dizajn razvijen iz principa mansarde, zbir spiralnih stepenica i trgova, u srcu brodska platforma za koncertni klavir.

Ber je brzo bankrotirao, a vila krenula na težak put, između banaka, osiguravajućih zavoda, prolaznih stanara, britanske vojne uprave i poslednjeg vlasnika koji se sudio sa svima.

„Vila Ber je delo dvojice arhitekata od pre 95 godina. Moj zadatak je bio da je vratim što bliže njihovoj ideji, ne da ostvarujem svoje. Sve dalje je fascinantno. Kako se odnositi prema istorijskoj patini? Kako pokazati da ni za kuće nema povratka na staro? Na kraju smo se odlučili za original sa tragovima upotrebe. Kuća se predstavlja kao živi organizam, ne slučaj perfektne sanacije“, ističe arhitekta Kristijan Praser.

„Imamo sreću da je sa 650 kvadratnih metara duplo veća od mnogih objekata koji su u upotrebi kao muzeji. Losova kuća Miler u Pragu, Kurbizjeova Vila Savoj kod Pariza su manje. Zato smo muzejsku infrastrukturu smestili u podrum, a gornje spratove ostavili da sjaje“, navodi Lotar Trirenberg, direktor Muzeja vila Ber.

I arhitekte i naručilac su Jevreji. Preživeli iz porodice Ber su emigrirali za Ameriku. Vlah, i inače zaboravljen kao koautor, umro je siromašan u Njujorku. Frank je bio bolje sreće. Otišao je u Švedsku i postao svetsko ime u dizajnu enterijerskih štofova. Ono što se danas zove „švedski dizajn“, je izvorno Frankov dizajn.

„Vila Ber je predstavnik moderne, dok istovremeno nadilazi modernizam. To je klasična kuća sa dva ulaza, koja koristi istorijske citate. Ako se pogleda perspektiva u kojoj stoje bašta i erker-prozori, vidi se da su vizuelni utisak i integracija pejzaža arhitekti bili važniji od purizma. Belina zidova je ostala, ali je korigovana floralnim mustrama Frankovih štofova. To je modernizam u hedonističkoj fazi“, objašnjava Praser.

Ono što su stvarali Mis van der Roe , Adolf Los ili Jozef Frank, najkraće je opisati kao koncert za stepenice, stubove i grede iza fasade sa okulusom, volovskim okom ili brodskim prozorom. Taj tip arhitekture putuje kroz vreme kao osećaj, iako je izvorno definisan kao funkcija.