Hronika pank-pokreta kroz objektiv Antona Korbijna u Galeriji Kunstforum

Kunstforum je jedina bečka galerije sa internacionalnim statusom, a da nije državna. Opstanak je neizvestan. Galerija radi u prelaznom rešenju, svaka izložba je herojsko delo.

Ova posvećena Antonu Korbijnu, prati lepote i strasti na pank-pop-rok sceni. Korbijn je rođen pre sedam decenija na malom ostrvu ispod Roterdama. Otac je bio strogi protestantski pastor. Sin je odrastao u kući pored groblja, u porodici gde je večni život imao prednost.

„Religiozna ikonografija dolazi iz autorove biografije, ali je samo sredstvo. Kroz hrišćansku simboliku je Korbajn razvio estetiku koja se ne povezuje previše sa duhom vremena. Ovde izložene fotografije pokrivaju pet decenija rada, a da je po načinu i stilu nemoguće odrediti da li su nastale sedamdesetih, devedesetih, ili dvehiljaditih godina“, naglašava kustoskinja izložbe, Liza Ortner-Krajl.

Kao filmski autor, Korbijn je u minimalističkom stilu režirao Amerikanac sa Klunijem, sada u Italiji snima film o Patriši Hajsmit sa Helen Miren. U fotografiji ostaje ekspresivan: Bouvi kao Isus, Džeger kao Lucifer, „Džoj divižn“ kao puritanci, „Dipeš moud“ kao propovednici. Da li mu je namera bila da bude slavniji od slavnih?

„Ne, ja ne dolazim s te strane. Moja želja je jednostavno bila da pobegnem iz sela gde sam rođen i od stroge religiozne atmosfere u mojoj porodici. Muzika je izgledala kao karta za slobodu. Najpre sam voleo pank i rok, pa sam otkrio kameru, onda i film. Sedamdesetih sam sreo neke muzičare, doveo ih na moje ostrvo i fotografisao po sećanjima iz detinjstva. Koliko god bežao, sećanje na rigorozno i konačno me podsvesno prati“, navodi Anton Korbijn.

„Čitav Korbijnov opus je svojevrstan memento mori. Ovde smo pred fotografijom 'Dipeš mouda' iz 2022, koja je nastala povodom njihovog istoimenog albuma i turneje. Između Dejva Gana i Martina Gora stoji najpoznatiji vanitas motiv“, objašnjava Lisa Ortner-Krajl.

Da ove izložbe nije bilo, ne bi bilo ni Marine Abramović u oktobru. Na sve penale koje bi Kunstforum plaćao iz sredstava koje nema, došli bi i stid i sramota. Jer Beč se smatra prvom stepenicom u internacionalnom proboju Marine Abramović; preko galerije Krinzinger. Marina je u Austriji velika zvezda, delom i zato što se njen uspeh doživljava kao domaći uspeh.