Izložba radova velikana srpske arhitekture Vladislava Ivkovića u Biblioteci grada Beograda

Vladislav Ivković je bio jedan od onih stvaralaca koji su podjednako i u isto vreme negovali pedagoški, naučno-istraživački i projektantski rad.

Doba afirmacije u struci doživljava posle prvog talasa ubrzane obnove i izgradnje Beograda, krajem pedesetih i šezdesetih godina, kada je postao ekspert u projektovanju aerodromskih objekata.

Od 1962. godine, kada je za pristanišnu zgradu Aerodroma „Beograd“ u Surčinu, sa grupom autora nagrađen Sedmojulskom nagradom, u sledećih deset godina realizovani su njegovi projekti za aerodrome u Titogradu, Dubrovniku, na Krku i Kontrolni toranj u Vršcu.

„Vladislav Ivković je profesor na fakultetu, jedan vredan autor, ne samo aerodroma, radio je on i druge značajne objekte kao što su hoteli, biblioteke, kao što je Mašinski fakultet u Novom Sadu. On je sistematičnim radom dokazao se ne samo u našoj zemlji nego i van nje“, navodi Inok Simeon, autor izložbe.

Autor je i projekata za aerodrome u Alžiru, Jordanu, Rusiji i Poljskoj.

„Njegovi projekti su karakteristični po funkcionalnosti. Davao je značaj dobrom korišćenju svih tih objekata i njegov funkcionalizam, ono što smo mi naučili od nekih arhitekata van Srbije koji su bili nosioci i svetionici arhitekture kao što je Korbizije, Frak Rajt, Gropijus Vladislav je bio učenik, a posle toga i mnoge naučio blistavom radu“, objašnjava Inok Simeon.

Vladislav Ivković je i pored svih profesionalnih obaveza uvek imao vremena za porodicu i prijatelje. Recept za uspeh nalazi se u ljubavi, jer kad se nešto voli ništa nije teško, kaže njegova unuka, glumica Miona Marković.

„Privatno je bio veliki gospodin blage naravi koji je bio u svom svetu, obožavao je svoj posao. To smo i mi kao deca mogli da vidimo da će da nas časti kad dobijemo keca ili trojku, a ne peticu – to je bezveze. Bio je zafrkant blage naravi, voleli su ga prijatelji, volele su ga kolege“, kaže Markovićeva.

Ciklus spomen izložbi Velikani srpske arhitekture: Arhitektura i život – da mrtve živim sačuvamo, pokrenuo je Inok Simeon, zamonašeni arhitekta Slobodan Dragović, u želji da sačuva od zaborava dela poznatih preminulih srpskih kolega, koji su stvarali sredinom i krajem 20. veka.