U muzeju MoMA remek-dela Pabla Pikasa prvi put posle 100 godina

U Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, izložba Pabla Pikasa pobudila je izuzetno interesovanje jer posetioci mogu da vide remek-dela koja nisu izlagana 100 godina. Kako tvrde eksperti, reč je o postavci koja će pružiti uvid u Pikasovu umetnost i kompleksnost ličnosti začetnika apstraktne umetnosti, početkom 20. veka. Izložba će biti otvorena do 17. februara.

Na izložbi Pikaso u Fontenblou predstavljena su dela različitih faza Pabla Pikasa koji je sa Žoržom Brakom, začetnikom kubizma, trasirao put moderne umetnosti.

Kuriozitet je što su predstavljena dela rane i kasne faze kubizma, tako je premošten jedan od najznačajnih perioda slikarevog stvaralaštva – prvi put su ta dela istovremeno pred publikom.

Slike na gigantskom platnu od po dva metra krasile su zidove garaže ateljea, a odražavaju specifična stanja s kojima se umetnik suočavao tokom 1921. godine u Fontenblou.

Pitoreskni gradić i njegovi pejzaži, ostavili su snažan pečat u Pikasovom slikarstvu. To je bila jedna od najplodnijih faza, u bogatoj karijeri umetnika, kažu eksperti, a u postavci su i najbolji primerci Tri muzičara i Žene u proleće.

„Kada je slikao Pikaso nikada nije unapred planirao svoj rad, on je intuitivno pratio tok svojih misli, i onda bi rekao: ‘Završio sam ali slika će menjati perspektivu i ono što predstavlja, zavisno od onoga ko je posmatra.’ I to je značilo, da predznanje onoga ko posmatra sliku, potiče i od socijalnih i kulturnih razlika i perspektive, ali i odražava aspiracije i mišljenja o slici svakog od nas. Ta mišljenja su nekad potpuno različita, čak i kontradiktorna“, objašnjava En Jumlend, kustoskinja izložbe.

Španski umetnik Pablo Ruiz Pikaso, preminuo je u 92. godini. Slikao je do tog poslednjeg dana 1973, ostavio je veliko nasleđe sa više od 6.000 slika, skulptura i crteža.

Proslavio se kubizmom, i delima apstraktne umetnosti. Neumorno se borio sa moralnim stegama u umetnosti i društvu, a to se na autentičan način odrazilo i na njegova dela. Uzor su mu bili Velaskez i El Greko, međutim ostao je naklonjen inovacijama, revolucionarnim teorijama i tehnikama, koje su temelj savremene umetnosti, kažu istoričari umetnosti.