Izložba „Gavrilo Princip i Mlada Bosna“ otvorena u RTS Klubu

U RTS Klubu je otvorena dokumentarna izložba dr Miloša Vojinovića „Gavrilo Princip i Mlada Bosna“ i predstavljana knjiga Vladana Čalije „Sarajevski atentat – zapažanja“ iz edicije „Srbija 1914–1918“ u izdanju Izdavačke kuće Prometej i RTS Izdavaštva.

Ideja knjige Sarajevski atentat – zapažanja je, između ostalog, i da se suprotstavi revizionistički neistinitim publikacijama koji se tiču Sarajevskog atentata, a koji su u sve većem obimu dostupni javnosti. Autor nam nudi niz do sada nepoznatih detalja i priče svedoka i aktera ovog istorijski presudnog događaja.

„Ovo je najbolji primer nečeg novog što dosada nije obrađivano. U državnom Arhivu Srbije nalazi se jedan dokument, pismo bivšeg poslanika Pavlovića upućeno Nikoli Pašiću iz 14. jula 1914. godine. U tom pismu Pavlović Pašića obaveštava da je na njega vršen uticaj iz Zemuna da ide tamo i lažno svedoči kod direktora policije o tome kako je on prisustvovao događaju kada je prestolonaslednik Aleksandar dolazio u državnu štampariju u novembru 1913. godine i tamo nasamo razgovarao sa jednim od sarajevskih atentatora. I upravnikom državne štamparije“, rekao je Vladan Čalija, autor knjige.

Sećanja sestre Nedeljka Čabrinovića, Vukosave i prof. Vojislava Bogićevića, istoričara i člana Mlade Bosne, kakav je zaista bio istražni sudija Leo Pfefer i kako se pokušava rehabilitovati policijski islednik Viktor Ivasjuk, samo su neke od tema koje obrađuje autor.

„Na neki način, ja i kroz knjigu pokušavam da ponudim i neke nove zanimljive detalje koji možda u suštini ne zadiru u ono najbitnije kada je reč o samoj temi, ali nude neku zanimljivost. S druge strane podsećam na one najbitnije činjenice koje se često zaboravljaju“, istakao je Vladan Čalija, autor knjige.

Izložbom fotografija priređivač dr Miloš Vojinović je ovaj put pokušao da analizom sačuvanih fotografija ponudi odgovore na nekoliko pitanja: U kojim okolnostima su nastajale? Zarad kakvih potreba? Da li dopunjavaju ili opovrgavaju postojeća znanja nastala na osnovu pisanih izvora?

„Fotografije su nastale na različite načine. Gavrilo Princip i njegovi saborci su ponekad odlazili u foto-studio da ostave traga o sebi. Oni su bili i objekat policijskog objektiva. Veliki broj zvaničnih fotoreportera je pratio posetu Franca Ferdinanda, a veliki broj običnih građana Sarajeva, kada je video šta se desilo iskoristio je svoje foto-aparate da zabeleži ono što se desilo“, navodi Miloš Vojinović, autor izložbe.

Izložbu možete pogledati do 20. novembra, u RTS Klubu.