Manastiri kao prave riznice čuvari su fresaka od neprocenjive vrednosti

Svojevrsni čuvari srednjovekovnih zadužbina, monahinje i monasi dan provode u molitvama i tihovanju. Strasni petak - dan Hristovog stradanja ovekovečen je i u Studenici. Nemanjićka zadužbina je zbog izuzetne lepote i vrednosti freskoslikrstava od 1986. pod zaštitom Uneska.

„Studeničko raspeće je veoma poznato zato što je to jedan od najvrednijih živopisa vizantijskog stila iz prve polovine 13 veka, zbog njegove velike simbolike, i šta je sve prikazano na njemu. Prvo što je primetno ovo Raspeće, iako je istorijski događaj smrti Hristove na krstu bilo kome ko ga gleda ne daje otužan, mučan, težak utisak već ga smiruje udahnjuje mu radost i nekakvu nadu”, kaže dr Tihon Rakićević, teolog i iguman Manastira Studenice.

Srpska pravoslavna crkva je kroz molitveni život uspela da umetnost koju je nasledila, preobrazi, i da joj veliku duhovnu dimenziju.

„Ovaj Hristos koji je prikazan da je umro na krstu, on ustvari širi ruke, dakle obuhvata svojom ljubavlju čitavu tvorevinu, čitavo čovečanstvo, čitav svet i na njemu je već nagovešteno da će on da vaskrsne“, dodaje Rakićević.

U Metohiji su monaške zajednice ponosne što svetinje svedoče da je srednjovekovna Srbija bila u korak sa tadašnjom Evropom. O tome svedoči i živopis Pećke patrijaršije, manastira udno Prokletija.

„Tajna večera gde je na stolu postavljena viljuška, kašika i nož, kada mnogi drugi nisu znali da postoji, niti su koristili. Evo ovde kod nas se još tada prikazuje u 13 veku”, izjavila je mati Haritina, igumanija Manastira Pećke patrijaršije.

Prvi manistir na Kosovu i Metohiji, Visoki Dečani koji je nominacijom Srbije upisan na Uneskovu listu kulturnih dobara čovečanstva nazivaju Ilustrovnom Biblijom, jer je u Hramu Hrista Svedržitelja naslikan svaki dan u godini.