Premijera predstave „Razvojni put Bore Šnajdera“ u Jugoslovenskom dramskom

„Ide sve na meru, nema ništa odoka. Šejkuj levo, šejkuj desno dok ne ugodiš, počni kad osvane, završi kad se smrkne...“

U našoj dramskoj literaturi nema šarmantnijeg prevaranta, karijeriste, ženskaroša, jednom rečju mufljuza, od Bore Šnajdera. Njegov tvorac Aca Popović obračunava se s njim i šalje ga u zatvor, ali ga više od svega voli. Jer, kao i Bora, ko bi moći odoleo? U savršeno skrojenom odelu, s Borom Šnajderom, Nenad Jezdić, uspinje se na glumački Mont Everest.

„Ovo je plejada, ovo je garnitura karaktera i likova koji bi sve drugo samo nikako da budu tu za ono što mogu, što umeju. Ne mogu ni to, a hoće više od toga. Kao i Bora koji kaže, ‘nemam ja smisla za ekonomisanje s malim’. Svima nam je nešto postalo malo, svi bi nešto više, nešto drugačije, nešto veće“, kaže Nenad Jezdić.

Iako s titulom najbolje srpske drame od 1944. do 1993. godine, Razvojni put Bore Šnajdera nije često izvođen. Dok ga je publika volela, Acu Popovića pozorišta su izbegavala. Raskrinkavanje nije bilo u modi.

„Piše o tome kako mentalitet razgrađuje sistem, kako ga zloupotrebljava za svoje lične potrebe, kako cveta korupcija, cveta pohlepa, vlastoljubivost, gramzivost, sve ono što su najgore crte mentaliteta. Vidite da to postoji i danas i to u mnogo većoj meri nego u socijalizmu“, navodi reditelj Egon Savin.

Uživaćemo u jezičkim zavrzlamama jednog od najvećih dramskih pisaca, Ace Popovića. Smejaćemo se Bori, a zapravo ćemo se podsmevati sebi. Oprostićemo Bori, oprostiti i sebi.