Autori izližbe „Vernisaž“ u Muzeju nauke i tehnike biće ovekovečeni na platnu tehnikom starih majstora

Istorija se ponovila i u slikarstvu, u nešto izmenjenom obliku. Ono što je za majstore poput Vermera i Karavađa bila kamera opskura koja je omogućila precizniji crtež, simetriju i perspektivu, za današnje autore to su savremeni fotoaparati, telefoni, digitalne olovke.

Tako i Sanja Majstorović demonstrira stari proces nastanka ulja na platnu prema fotografiji, uz malu izmenu u odnosu na 19. vek. Umesto fotografije koristi tablet.

„Fotoaparat je pomagao samim tim što je mogao da zamrzne određeni trenutak koji bi hteo slikar da prikaže na slici. To je znatno olakšalo proces slikarstva iz prostog razloga što su slikari mogli u komforu svog ateljea da slikaju bez živih modela“, objašnjava Sanja Majstorović, konzervator Muzeja nauke i tehnike. 

Netipično za Muzej nauke i tehnike, na izložbi je predstavljena zbirka likovnih radova kojom dominiraju upravo portreti zaslužnih za razvoj nauke u Srbiji. Mnogi su izrađeni pomenutom tehnikom.

„Mi smo se trudili da pored samih slika izložimo i fotografije koje dokazuju da je većina slika, portreta nastala na osnovu priložene fotografije. U tom smislu smo hteli da pružimo posetiocima retku šansu da vide kako u stvari nastaje jedno umetničko delo u tradicionalnoj tehnici“, naglašava Ivan Stanić, koautor izložbe „Vernisaž“

A u toj tehnici, koju i danas koriste mnogi profesionalni umetnici, za kvalitet slike presudno je ono što prethodi crtežu i svim slojevima boje i laka.

„Ono što je definitivno omogućilo da slike opstanu toliko dugo u muzejima i galerijama jeste tehnološka izrada platna, zaštita i preparatura platna. Pokazalo se da minimum 50 godina mogu slike da opstanu“, navodi Majstorovićeva.

Ako je sudeći po tome, i grupni portret koji će nastati do kraja izložbe „Vernisaž“ i ostati u Muzeju nauke i tehnike, biće dugovečan.