Izložba „Velikanke srpske kulture“ – neke su bile slavljene za života, neke nepravedno zaboravljene
U Domu Jevrema Grujića otvorena je izložba „Velikanke srpske kulture“ na kojoj su predstavljene slavne žene naše istorije.
Pisaća mašina Isidore Sekulić, šešir Desanke Maksimović i odeća Milene Pavlović Barili samo su neki od ličnih predmeta koji su obeležili životne priče naših 18 značajnih žena.
Odabrane su slikarke, književnice, lekarke, naučnice, bolničarke i druge žene koje su u svojoj zemlji i u Evropi zauzimale važna mesta u oblasti nauke i umetnosti.
„Inspiracija za ovu izložbu su jake žene, stubovi porodice doma Jevrema Grujića, od Jelene Grujić, Mirke Grujić, Mileve Naumović i tako dalje, koje su u stvari bile inspiracija da istražimo žene koje su bile pokretači promena i koje su krčile put ovim, ako ništa drugo, mladim umetnicama koje danas možete isto da vidite u okviru izložbe“, navodi Ružica Opačić, istoričarka umetnosti i koautorka izložbe.
Šta o slavnim ženama znamo, a šta je zaboravljeno?
Neke su bile slavljene za života, po nekima se zovu škole, ulice, bolnice, a neke su ostale nepravedno zaboravljene.
„Ovih 18 žena je samo tek jedan uži izbor od plejade koju ćemo u narednom periodu, jednim strateškim pristupom, prikazati kroz razne formate. Kroz izložbe, panel diskusije, možda, čak, i neke konferencije, jer smatramo da naš identitet i znanje o nama samima neće moći biti kompletno, ako ne budemo imali dovoljno znanja i u široj javnosti, ko su žene koje su obeležile razne sektore srpskog društva“, naglašava dr Gordana Bekčić, koautorka izložbe.
Lične i profesionalne priče Mine Karadžić, Nadežde Petrović, Zore Petrović, Ljubice Cuce Sokić i ostalih, dopunjuju mozaik našeg kulturnog i društvenog nasleđa. Često su bile priznate u inostranstvu, a neshvaćene u svom okruženju.
Raznovrsan prateći program
U okviru pratećeg programa biće priređena predavanja, performansi i tematske večeri inspirisane sudbinama velikih žena.
„Od, na primer, Ljubice Marić koja je bila naša prva kompozitorka. Imamo i njene lične predmete, njenu violinu na kojoj je svirala, neke njene notne zapise. Soje Jvanović, naše prve rediteljke koja je radila prvi dugometražni film u boji kod nas, Pop Ćira i pop Spira. Njena bista iz Muzeja pozorišne umetnosti, bezbroj dela, bezbroj fotografija, bezbroj dokumenata i nekih zanimljivosti“, dodaje Ružica Opačić.
Postavka obuhvata dela koja se čuvaju u našim muzejima, galerijama, bibliotekama, zadužbinama, ali i u privatnim kolekcijama.
Cilj izložbe „Velikanke srpske kulture“, koja traje do 27. marta, jeste da se pokaže žensko kulturno nasleđe koje je omogućilo da žene danas zauzimaju važne položaje u različitim oblastima.
