Pola veka SKC-a, inkubatora beogradske avangarde

SKC je osnovan 1971. godine, kao kompenzacija za brutalnost države 68. ali i da bi se socijalistička omladina sklonila iz političkih okršaja koji će uslediti. Ubrzo je počeo da se razvija najradikalniji umetnički pravac 20. veka, a Aprilski susreti su postali jedno od ključnih okupljanja evropskih konceptualnih umetnika.

U godini Titove smrti, Novi talas je bio u zamahu, da bi ubrzo svoju avangardnost prelio se na sve grane umetnosti, uključujući i televiziju.

„Prvo, tu gluvariš, kako dugo gluvariš, ne možeš da piješ taj jeftini čaj po ceo dan, onda moraš i da siđeš dole, pa onda odeš u galeriju, pa otkriješ neke umetnike koji su ti čudni, ali, eto, zanimljivi. Tu je bila Marina Abramović i Era, vidiš Mišu Savića i neku drugu muziku“, priseća se novinar i pisac Branko Rosić.

Devedesetih je SKC bio oaza alternativne kulture, a prostor oko zgrade Oficirskog doma svetilište za sve koji su odvajali novac od užine da bi kupili kasete omiljenih grupa.

Posle 2000. pokrenut je Radio SKC, u živom programu je nastala autentična rep scena, dok su koncerti u Velikoj i Maloj sali bili neponovljivi muzički performansi. U dve decenije na konkursu Međunarodnog salona stripa učestvovalo je preko 2.500 takmičara svih uzrasta.

„Nisam imao predstavu da ovde postoji velika strip scena. Isto nisam znao da je i mene tu prilično bilo. Organizovane su izložbe, štampane knjižice mojih stripova. Siguran sam da se niko nije obogatio od toga, tako da me je baš briga za takvu pirateriju. To je sjajno“, ističe stripski umetnik Robert Kramb.

Nažalost, proteklih nekoliko godina, programi SKC-a postoje tek da bi održali tradiciju. Svaki veliki grad se prepoznaje po svom mestu slobode.

Zato se danas s pravom postavlja pitanje stecišta, u kome se može ravnopravno učestvovati i neposredno doživeti nastajanje trajnih vrednosti kulture.