„Sve miriše na spas“ Danijelea Menkarelija - drama duše u sedam bolničkih dana

Sedam dana prinudne hospitalizacije u životu glavnog junaka, koji deli ime i deo sudbine sa autorom, dnevnik je čitavog života. Savršenstvo spleta spisateljske veštine, mašte i autobiografskih elemenata.

Kasne večeri 15. juna 1994. godine jedan njegov nasilni ispad brzo prerasta u opasnost. Danijele odlukom vlasti dospeva na prisilno lečenje u rimsku bolnicu. Svestan je svog poremećaja i definiše ga kao "pomahnitali motor u grudima".

"Otkud to da si ovde?"

Osnovna tema romana i nije mentalna bolest, već taj motor, "silina kojom život pogađa". Bolničko okruženje, „ludaci“, atmosfera zatvorenosti i otuđenja koju doživljava mladić uvodi nas u zanimljivu junakovu samoanalizu, priču o njegovom životu i ljudskom biću uopšte, pojedincu kakvog vidi okolina i ovovremena medicina.

"Danas se više ne leče samo mentalni poremećaji, danas nam smeta i nedokučivost života, čudo posebnosti nekog pojedinca, a nauka bi sve da obuhvati, da sistematično popiše. Sad se već sve smatra poremećajem, jeste li se ikad zapitali zašto?"

Ako i niste sada ćete se sigurno zapitati. A najčešće pitanje u bolnici bez sumnje je:

"Otkud to da si ovde? Pitanje je glupo ali radoznalost voli izvesnosti, i kada ih nema, i dok smo mali i kad odrastemo."

Ono što posebno pleni je činjenica da radnja teče gotovo linearno, a uzbuđenje i čitalačko iščekivanje bukvalno bujaju. Narator je protagonista Danijele.

On dnevnički beleži događaje koje ponekad objektivno, ponekad na svoj način doživljava tokom boravka u bolnici. Roman je podeljen na sedam poglavlja, sedam bolničkih dana. Svaki lik ima glavnu ulogu u nekom danu.

"Ponižena čestica svemira jer imaju dijagnozu"

Danijele deli sobu sa pet bolesnika, Đanlukom, Mariom, Alesandrom, Bogorodičicom, Đorđom. Svaki od njih dobio je savršen portret u galeriji koju je autor majstorski naslikao. U realnom svetu oni su samo pacijenti, broj, ponižena čestica svemira jer imaju dijagnozu: bipolarni poremećaj, depresivna stanja, katatonija, anksioznost, šizofrenija.

Menkareli otvara njihovu načetu dušu u kojoj se smestilo okrnjeno detinjstvo, ljubav, odrastanje, otuđenost... Pisac me je zadivio osećajem za detalje, metaforama, jednostavnim načinom da nam šest duševnih bolesnika približi, da ih ne sažaljevamo već razumemo i saosećamo sa njima. Ponekad je dovoljan nadimak da vidite pred sobom lik junaka.

Zamislite čoveka kojeg zovu Bogorodičica! On je iznova i iznova priziva da mu vrati izgubljenu dušu. Tu je i maleni vrabac kojeg Mario hrani izmrvljenim kolačićem dobijenim od Danijelea i crno-bela fotografija Đorđove majke... Ne, nije ovo napeti triler, ne ređaju se događaji i vratolomni obrti, već tanani izazovi najdubljim osećanjima čitalaca.

Braća koju mu je ponudio život

Za sedam dana Danijele plete mrežu veza sa ljudima koji su mu na početku bili pravi stranci.

"Tih pet ludaka nešto je najbliže prijateljima što sam ikad imao, i više od toga, oni su braća koju mi je ponudio život, pronađena u istoj barci, usred iste oluje, između ludila i nečeg što ću jednog dana uspeti da imenujem".

Danijele tako sazreva. Život smatra teškim, ponekad besmislenim, želeo bi da zatvori oči, srce, jer više ne može da pati od onoga što vidi i oseća. "Patnja je zver koja se zavlači pod kožu". Danijele definiše svoju bolest i kao „potrebu za spasenjem“, za razumevanjem. Pronalazi to delimično kod ljudi sa kojima deli bolesnički prostor i dane, kod svoje majke, kod dr Čimarolija, ljubaznog doktora na odeljenju koji "nauku predaje u ruke ljubavi", ali ne i kod dr Mančina, lišenog profesionalnog i ljudskog saosećanja.

"Za ludake svih vremena"

Sedmog dana Danijele napušta bolnicu. Izlečen? Prosudićete sami. U svakom slučaju je na dobitku zbog probuđene svesti o važnosti ljudskih odnosa, ali i o njihovoj složenosti.

U jednu rimsku bolnicu smestio je Menkareli čitavu planetu, svu našu potragu za smislom, strahove, izazove, otuđenost, oholost okruženja, razrušeni svet vrednosti, ali i skrivenu dobrotu koju treba naći. Ona "miriše na spas".

"Spasenje. Za sebe. Za moju majku... za sve sinove i sve majke. I očeve... Za ludake svih vremena, progutane u ludnicama istorije... Moja boljka se zove spasenje, zar je moguće?"

Čitajte Menkarelija. Tu leži odgovor. Ovaj roman je deo trilogije. Prethodi mu "Kuća pogleda", a zaokružuje "Uvek se vraćati".