„Nije lako imati bebu. Proklet bio ako je imaš, proklet bio ako je nemaš“ - Emi Jagi u "Dnevniku praznine"

"Svi smo sami od trenutka kada dođemo na svet, ali i dalje se nisam navikla - na to koliko smo svi usamljeni", kaže jedna junakinja knjige.

U obilju tema koje Emi Jagi uspešno smešta u dnevnik lažne trudnice ipak dominira problem polne diskriminacije. Ona je razlog izmišljene trudnoće glavne junakinje, tridesetdvogodišnje Šibate. Zaposlena je u kompaniji koja proizvodi kartonske rolnice za pakovanje plastičnih folija za čajne posude.

"Ženski poslovi"

Dug je niz njenih profesionalnih obaveza, ali kolege je bez razmišljanja zasipaju zadacima koje u njihovom shvatanju spadaju u kolonu "ženski poslovi".

Morala je da piše datum na kancelarijskoj tabli, pokupi smeće s poda, proveri seckalice za papir, baci trulu hranu iz frižidera, alkoholom očisti očvrsle komade piletine, jaja i pirinča koji su eksplodirali u mikrotalasnoj pećnici... mnogo je stvari iza tri tačke.

Jednog dana u trenu javlja joj se ideja. Umesto da opere šolje posle sastanka kojem čak nije ni prisustvovala, obaveštava šefa da je trudna i miris kafe joj izaziva mučnine.

Lažna trudnoća i stvarna diskriminacija

Sledi devet meseci lažne trudnoće i priča podeljena u celine koje umesto broja poglavlja nose odrednicu po sedmicama njenog trajanja, od pete do četrdesete nedelje.

Promena ponašanja okoline je brza i uočljiva. Kolege odmah kreću da čiste za sobom, zasipaju je pažnjom, dobija ravnopravan status tek u posebnim okolnostima. A kakva je tek blistava raskoš čeka kada dobije povlasticu da ode s posla dva, tri sata ranije, u pet!

Prvi put dobija priliku da nađe sveže povrće u supermarketu u susedstvu i stiče privilegiju da ga sama skuva.

Konačno može da živi zdravo i ostvari svoje male hirove. Uistinu male i usamljeničke, gleda filmove za koje nije imala vremena, sluša muziku i polako se uživljava u ulogu trudnice pa nabavlja „Priručnik za zdravlje majke i deteta“ i prati "trudnoću" pomoću aplikacije „Baby-N-Me“.

Autorka pravi sjajnu gradaciju dovodeći junakinju do granice realnog i nerealnog, "upisuje je" na časove aerobika za buduće majke. Šibata na posao ide sa stomakom od šala ili peškira, ali u nekom trenutku u ogledalu vidi pravi zaobljeni trbuh.

Može li da oseti i bebino šutiranje? Šta će videti ginekolog na pregledu ultrazvukom? Čitaćete kao napeti, duhoviti, tugaljivi, sarkastični, angažovani triler.

Na međi stvarnog i fiktivnog

Za to vreme traju i njena druženja sa pravim trudnicama i Emi Jagi nam donosi niz životnih priča žena u društvu razvijenog, naizgled savršenog, Japana.

Baš kada Šibata počinje da shvata mračnu suštinu usamljenosti govoreći: "Možda je u tome suština porodice: stvaranje okruženja u kojima ljudi jedni drugima daju prostor - možda čak i bez truda nego prirodno, kako bi se pobrinuli da niko nije izostavljen", realne privilegije lažne trudnoće i one u koje veruje pre poduhvata, polako su poljulale životne priče koje joj poveravaju prave trudnice. Diskriminacija i nerazumevanje supruga, usamljenost uz podrazumevajuće fizičke nelagodnosti...

A onda će osetiti i grižu savesti pred koleginicom koja se borila s neplodnošću.

Šibata titra na međi stvarnog i fiktivnog. Učiniće vam se da se poistovećuje sa simbolom majčinstva vere kojoj ne pripada,"tom slavnom majkom", kako je naziva, Marijom, Isusovom majkom. Ili samo otkriva večnost trajanja, sveprisutnost istine u svim verama i stepenima razvijenosti društva: „Nije lako imati bebu. Proklet bio ako je imaš, proklet bio ako je nemaš. Prošlo je dve hiljade godina, a to je ista stara priča, zar ne?“

A šta s istinom?

Poslednje poglavlje nosi naslov Dvanaest meseci kasnije. Nema više brojanja nedelja lažne trudnoće. A šta s istinom? Čeka vas negde pre stopedesete stranice. Glavna poruka mnogo ranije, kada još traje izmišljeni život junakinje, dok uživljena u njegove lepše strane pravi spisak željenih osobina deteta:

"Ne bi trebalo da diskriminiše druge zbog pola, godina ili etničke pripadnosti."

Tako piše Emi Jagi u svom prvom romanu, koji je, uverićete se u to, zasluženo osvojio nagradu za najbolji debitantski roman u Japanu "zbog tananog crnog humora i odličnog prikaza usamljenosti u svetu koji postaje sve otuđeniji".