„Greta Garbo: Usamljena boginja“, biografija holivudske dive

Kako pripovedati o ličnosti o kojoj je napisano desetine biografija, popularnih i akademskih studija? Kako romansirati predstavu koju su ponudile? I kako to činiti ukoliko je ona oblikovana pop-kulturnim narativima o Zlatnoj eri Holivuda? 

Kristina Liding ipak je ponudila kontekst u kojem Greta Garbo postaje odraz ženske modernosti svog vremena i na taj način ostvarila vezu sa širim krugom čitalaca.

„Ona je jedna art deko glumica za mene jer to je ta epoha. Ona je vrlo graciozna i elegantna. Ona i počinje svoju karijeru u prodavnici šešira. Sa druge strane, ona voli i pantalone, ima neki možda i dečački izgled i nesputani muški princip“, kaže Ana Vučković Denčić, filmolog.

Stokholm, 1921. Mlada Greta Gustafson radi na odeljenju sa šeširima velike robne kuće. Priča o Greti nastavlja se Evropom i Amerikom, a završava se snimanjem njenog poslednjeg filma Žena sa dva lica, koji je komisija za procenu pristojnosti osudila kao nemoralan.

„Vladanje sopstvenim telom, sloboda tela, što je i u ovoj epohi sada nama nedostižni ideal – zapravo zaista osloboditi telo. To je zajedno sa samopouzdanjem, decentnošću, izvesnom hladnoćom u nekom smislu, ali onom hladnoćom koja nije neprijatna nego je kinematografska i zračeća. Ja bih tako definisala Gretu Garbo“, objašnjava Ana Vučković Denčić.

Ne dozvoljavajući sebi česte uplive u fikciju, Lidingova se zadržava na biografskim podacima, čija je neobičnost dovoljna da se ispripoveda jedan uzbudljiv život.