Роман „Други“, сведочанство о променама у филмској индустрији и реконструкција биографије Небојше Табачког

Кроз емиграцију и топографију другости, филмски и позоришни сценограф Небојша Табачки, члан интернационалних тимовима на филмским серијалима „Дина“, „Гладијатор“, „Бриџетон – Краљица Шарлота“, „Џон Вик“, у свом роману „Други“ реконструише своју интимну биографију, сведочи о променама у филмској индустрији.

Од гимнастичких сала са социјалистичке периферије, новог таласа чије су мелодије и визуелни идентитет дували кроз шатирану косу, преко буђења нових интересовања која ће деведесетих прекинути рат, кроз случајну архитектуру и још случајније студије сценографије, лична хроника, али и више од тога је Други, аутобиографски роман Небојше Табачког, који нас води кроз своје године које су биле тесне за све проблеме, пре свега, емигрантског стажа чија се судбина решавала једним замахом руке цариника, једним печатом.

„Никакви готови резултати вас не чекају са друге стране, него да морате да се изборите за њих, практично да кренете од нуле и да се афирмишете у једној новој земљи, на новом језику и у новој култури, где разни аспекти ваше личности могу да буду препрека. Да ли причамо о томе да сам квир, да ли то да сам емигрант, да ли да сам неко ко долази из Источне Европе из једног врло специфичног миљеа бивше Југославије“, објашњава аутор књиге Небојша Табачки.

Пропуштајући, како каже, читаву историју човечанства да протутњи кроз њега, утискујући сопствену ДНК у сваку фугу њеног визуелног сценског идентитета, Табачки сведочи и развоју филмске индустрије на глобалном нивоу у једном узбудљивом периоду.

„То је нека врста прилагођавања константно мењајућим околностима. Да ли се ради о месту на коме радите? Да ли се ради о теми? Да ли сад и у земљи, у једном новом миљеу? Сваки пут морате да нађете нови приступ стварима и да задржите ту једну флексибилност да бисте били спремни да дате све од себе“,

У бљесковима, у кругу који је прошао, попут јединог чврстог ослонца, од његове несигурне позиције аутсајдера у детињству, до емигрантске тескобе, и уметничке слободе признатог позоришног и филмског сценографа, појављује се лик сестре, такође сценографа, којој је књига и посвећена.

Роман Други је емигрантска прича која почиње деведесетих обележена топографијом другости, али која у овом гласу сећања показује истрајност, самооткривање и препознавање у новоосвојеном свету.