Kad je fića bio porše u knjizi "Automobil je sloboda" Marka Miljkovića

Dobro su nam znani kao junaci asfalta, moćni simboli statusa, ali evo prilike da vidite šta sve može automobil kada postane književni junak. U njegovom retrovizoru je 120 godina istorije Srbije i Jugoslavije, društvene, ekonomske i političke. Sve znalački uokvireno osvrtom na svetska kretanja.

U fenomenu na četiri točka prelama se čitava istorija koju baš on povezuje: razvoj auto i naftne industrije, izgradnja puteva, benzinskih stanica, prva putovanja. Sećate li ih se? Ili vam je neko pričao o njima? Ovde je i svojevrsni album slika čitavog niza generacija.

Staljin: Automobil je buržujska ideja...

Teško je i zamisliti koji su sve automobili bili najpopularniji.

Stariji će se s nostalgičnim osmehom podsetiti, mlađi će s nevericom otkrivati kako se živelo s automobilom, odnos ljudi i države prema četvorotočkašu koji je bio toliko redak da je sama činjenica da ga posedujete značila visoku poziciju na listi uspešnih.

Imati fiću bilo je u najmanju ruku kao kada danas imate porše. Fića u ovoj priči i zauzima posebno mesto kao prvi naš narodni auto, a čitavo poglavlje je upečatljiv primer slike globalne istorije koja je stala u priču o malom autu, "Automobilizam iza "Gvozdene zavese".

"Putnički automobil je buržujska ideja", rekao je Staljin i opisao na najbolji način odnos prema konceptu automobila u privatnom vlasništvu u vreme njegove vladavine. Umesto točkova ta ideja je putovala velikom brzinom Centralnom i Istočnom Evropom, dok je Zapadom vladao ekonomski razvoj, koji su priželjkivali stanovnici iza Zavese.

I eto automobila "kao ključnog predmeta u hladnoratovskoj borbi za zadovoljenje potrošača" odmah posle Staljinove smrti. Iz istočnonemačke fabrike izašlo je plastično auto čudo, "trabant". Naš "fića" izašao je iz kragujevačke Crvene zastave početkom sedamdesetih, kao proizvod jedne od najmodernijih evropskih fabrika, zahvaljujući saradnji sa italijanskim Fijatom. Ubrzo je dobio luksuzniju "braću" s popularnim nadimcima "tristać", "stojadin"...

Kola su, znamo, potreba, izvor zadovoljstva kao simbol kretanja, putovanja, malih i velikih, ali i muka zbog kvarova, a onda na istorijsku i književnu scenu stupaju servisi, majstori, delovi. Koliko se privrednih oblasti rađalo i razvijalo zahvaljujući automobilima!

Ali i važan točak u borbi za ženska prava...

I kako se menjao odnos države, ali i malog običnog čoveka, podseća nas autor. A tek kako je zadužio dame u međuratnom periodu! Odigrao je važnu ulogu u borbi za ženska prava. Od kraljice Marije koja je bila strastvena automobilistkinja/ eto stigle smo i do imenice odgovarajuće rodu/,prava trendseterka rečeno modernim jezikom.

Ipak, posebne simpatije uliva nam autor prema Mići. Gle čuda, reč je o Darinki Petrović koja je u istoriju ušla kao prva profesionalka za volanom. Vozila je poštanska kola, nosila mušku uniformu, jela sa kolegama u garaži i zapalila po koju cigaru. Male stvari za veliki korak na putu emancipacije žena u sredini u kojoj je, kako piše autor, konzervativni deo ponavljao "Varjaču bih ja njoj, a ne volan u ruke".

Ovde je mnogo toga "prvog", ali i dugih uzbudljivih tokova istorije prethodnog stoleća, ispričanih jasno i zanimljivo, uz modernu istoriografsku analizu. Koliko je automobil dovoljan za sliku kretanja društva, koliko je čvrsta koheziona nit sa svim društvenim fenomenima, jasno je iz ovog dela.

Lagani koraci srpskog društva, u početku porast na brzinomeru razvoja druge polovine 20. veka, a onda devedesetih sunovrat, kako kaže Berend "put od periferije do periferije". Od prvih benzinskih pumpi, preko sipanja benzina u plastične flaše u vreme sankcija do današnjeg "provoda" na modernim pumpama, od parnih do električnih automobila, od fiće do limuzina koje se prve prodaju na sajmovima.

"Automobil je sloboda" piše na koricama. Razmišljajte o tome dok čitate ovu zanimljivu istoriju, postavite sebi pitanja, a odgovore ćete već naći na ovim stranicama. Srećan put!