Monografija „Mihailo Obrenović“ otkriva nam detalje iz života vladara koji nas je zadužio na mnogim poljima

Knez Mihailo Obrenović, srpski vladar i reformator je rođen 1823. godine. Tim povodom objavljena je prva naučna monografija o ovom vladaru prof. dr Danka Leovca, koja je na upravo završenom Sajmu knjiga ovenčana Posebnim priznanjem za doprinos iz oblasti nauke.

Upoznajte Kneza Mihaila Obrenovića – prosto vam to kaže ova reprezentativna monografija, koja kneza Mihaila prati od ranog detinjstva, od dečijih bolesti, a bio je prva osoba u Srbiji koja je vakcinisana protiv boginja. Prolazi kroz njegovo školovanje, prve diplomatske korake koji se događaju u vreme Miletine bune.

Nizom novih podataka, dokumanata, profesor Leovac posmatra kroz vreme i odnose na domaćoj i evropskoj sceni kneza Mihaila, kako kaže neshvaćenog, ali vladara koji nas je zadužio na mnogim poljima, kao društvo, a posebno grad Beograd.

„Od vremena druge vladavine kneza Mihaila nastaju prvi regulacioni planovi samog Beograda. Uređuje se delimično i prostor samog Kalemegdana, koji će na neki način postati jedan od najpoznatijih beogradskih parkova. S druge strane, na polju zdravstva knez je isto dosta učinio. Osnivanje prve varoške bolnice u Beogradu“, navodi autor monografije.

Danko Leovac svoju pažnju usmerava i na beležnicu, dnevničke zapise, kneza Mihaila koje je pronašo kod jednog privatnog kolekcionara.

„Tu saznajemo dosta o toj njegovoj, na neki način, seti. Njegova neka osećanja koja su možemo reći bila dosta uzrujana nakon smrti majke. Dosta specifičnom odlasku iz Srbije, praktično proterivanju“, dodaje dr Leovac.

Boravak u emigraciji pomogao je knezu Mihailu da sazri kao politička figura, da spozna brojna druga društva i sa različitim uglednim ljudima razmeni misli. Taj novi svet želeo je da primeni u Srbiji šezdesetih godina XIX veka.

„Nažalost to nije bilo baš tako lako izvodljivo budući da tadašnje srpsko društvo ima preko 90 procenata nepismenog stanovništva. Znači, vi u jednoj zemlji gde imate toliko nepismenog stanovništva ne možete da uvodite slobodu štampe, jer nju nema ko da čita“, napominje istoričar.

Ta njegova druga vladavina svakako je bila susret sa realnošću. Mi danas ne možemo da utvrdimo koliko je ličnosti pomogao knez Mihailo, mlade da se školuju u Beču, ili koliko je pomogao da se neke knjige pojave kod nas. Jedno je sigurno, monografija Kneza Mihaila, razbija sve stereotipe i o njemu i o dinastiji Obrenović.