Roman Filipa Grujića „I onda opet, iz početka“, prvi pravi milenijalski roman u srpskoj književnosti

O prijateljima i devojkama. Eksplozija emotivnosti i karneval ludila generacije koja se bliži tridesetim godinama. Njegove generacije. One kojoj je koncept gladi nepoznat, ali čije detinjstvo kao zabavnu pamti igru u kojoj flaše napunjene vodom glume bombardovanje. Koja ne zna gde su granice ljubavi, ali zna gde su granice iskrenosti. I takav je njegov junak, narator, baš kao on. Večito u potrazi za nečim, što će mu kako kaže dati uzemljenje.

„Jer prosto sve je toliko široko, sve je toliko moguće, nema nečega što se događa, ovo mora, ovako treba, nego sve bi trebalo. I sve nešto bi moralo, a ni sam ne znaš šta treba i šta mora“, kaže Filip Grujić.

Iz perspektive osetljivosti svojih godina Filip Grujić ispisuje priču o problemu mladih, koji žele da budu nedefinasani, a sa druge strane ne znaju kako da žive nedefinisani. Koji se zaljubljuju, ali imaju strah šta će ta zaljubljenost da im donese.

„Ključni strah je strah od dosade u odnosu koji ti je lep. Da li si spreman da sa nekim deliš dosadu. Kada kažeš da jesi, onda si prosto spreman. Moj junak u romanu nije bio spreman da deli sa nekim dosadu i da zamisli da će ta dosada biti njegova večna dosada u kojoj će uživati“, navodi pisac.

U svojim nitima I onda opet iz početka jeste i ljubavni i roman o porodici, ali i roman o strahu od samoće.  

„Strah od toga da ti ponekad praviš izbor da budeš sam. Ako si nesrećan u tom izboru ta samoća je zaista pogubna. Jer, ja sam želeo ovu samoću i dobio sam je, a sada je ne želim“, dodaje Grujić.

Koliko je junak Filipovog romana njegov i junak njegove generacije, toliko je to junak našeg doba. I niko nam do sada nije pružio mogućnost da uđemo i spoznamo taj svet mladosti kao on.