Nova izdanja knjiga „Mit i religija u Srba“ i „Priroda u verovanju i predanju našeg naroda“

Veselin Čajkanović je po treći put među nama. Knjiga Mit i religija u Srba u „Plavom kolu“ Srpske književne zadruge prvi put se pojavila pre gotovo pola veka.

„Veselin Čajkanović je bio čovek nepodoban posle Drugog svetskog rata, pa je trebalo da prođe neko vreme da se njegove studije o srpskoj religiji i mitologiji objave. To je uradio i priredio učenik Veselina Čajkanovića, akademik Vojislav Đurić, odličan poznavalac narodne baštine i svetske književnosti i poezije“, objašnjava Dragan Lakićević, glavni urednik SKZ.

Sada je ponovo pred nama u divot izdanju. I najtraženija je knjiga već duže vreme iz Zadruginih kola koja izlaze 130 godina.

„Možda se smanjio broj stručnjaka i onih koji se bave ovim temama i ovom dubinom iskona. Ali, ovo je delo za svakog pažljivog i pomnog intelektualca. Tu se može otkriti mnogo iz naše duhovne prošlosti što je zatomljeno u narodnim verovanjima, predanjima, narodnim pesmama, legendama koje Čajkanović tumači na moderni naučnoistraživački način“, dodaje Lakićević.

„Svako znanje ima svoje mesto i svoje opravdanje“, zabeležio je Tihomir Đorđević, autor a potom i predsednik Srpske književne zadruge. I njegovo delo Priroda u verovanju i predanju našeg naroda doživelo je novo izdanje.

„Prethodno takvih knjiga nije ni bilo. To je jedna specifična sinteza koja upućuje naše čitaoce na jedan kompleks tema koje se tiču narodne tradicije i narodnog poimanja o prirodi. U prvoj knjizi Tihomir Đorđević je zapravo govorio o važnim fenomenima i pojavnostima u prirodi - a to jesu meteorološke prilike, zatim tektonske promene koje se dešavaju u prirodi, o nebeskim telima, takođe su članci koji su opredeljeni“, navodi dr Branko Zlatković, viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost.

Tako o palninama nalazimo sledeći zapis: „Naše predanje o postanku planina ima dva tipa. Po jednima je Bog bacio planine onamo gde su, a po drugima zemlja je stezana pa su se usled toga planine uzdigle!" Ima tekstova i o biljkama, a najviše o domaćim i divljim životinjama.

„Najviše interesovanja je bilo za takva pitanja recimo u poslednjoj deceniji 20. veka. Ali jednovremeno ta knjiga je našla i uporišta i u drugim balkanskim i južnoslovenskim, pa i svetskim okvirima, tako da je vrlo brzo zaživela i ona i dan danas predstavlja jedno od osnovnih izvora za proučavanja slovenske kulture“, naglašava dr Zlatković.

Osim naučnicima, po zanimljivosti tematike interesantna je i široj publici.