„Skriveni život“ - Neophodnost vraćanja jednostavnosti

Jedan takav "skriveni život" izazvao je Malika da napiše scenario i da režira ovaj epski, trosatni, stilski i idejno izuzetno razgranat i vredan film. Protagonista je Franc Jagerštater (August Dil), istorijska ličnost, austrijski farmer koji je odbio da se bori u Hitlerovoj vojsci, smatrajući da taj rat nije ispravan.

Zbog toga je završio u zatvoru, odvojen od supruge Franciske i tri ćerke, kojima je bio izuzetno privržen. Ovaj narativ je polazište za razmišljanje o vremenu rata i vremenu mira, društvenim promenama, smislu i opravdanosti patnje, individualizmu i filozofiji palanke, kao i o snazi ljubavi.

Malik gradi film na opčinjavajućim slikama prirode, elementarnoj lepoti prizora livada, reka, planina, u čvrstoj vezi sa filozofskim pitanjima koja se postavljaju. Značenja vere, Boga i ljubavi, izlivaju se iz te jednostavne čistote sredine, a prati ih glas naratora koji verbalizuje deo misli, rođenih sa ovim sekvencama.

Pre nego što je postao filmski reditelj (prvi film "Loša zemlja" je snimio još 1973. godine), Malik se bavio filozofijom, i bio je pod uticajem Martina Hajdegera, čija je dela prevodio. Hajdegerove ideje o neophodnosti povratka prirodi i izgubljenom biću, otelotvorene su u Malikovim filmovima, od "Dana raja" (1978), do "Skrivenog života".

Hajdeger je smatrao da čovek Zapadnog sveta zaboravlja šta znači biti ljudsko biće, zanemarujući da je deo kosmosa: "U pokušaju da osvoji svet, moderan čovek se lomi zbog odsustva prirodnih lepota." U vezi sa tim, Malikovi filmovi nastoje da oporave čoveka, kroz povratak očaravajućim predstavama neba i zemlje. U našem neoliberalnom društvu, daleko potrošački surovijem od Hajdegerovog vremena, naročito je važno je (p)ostati svestan te ogoljene snage prirode, i posebno danas, dok se globalni sistem ruši.

Ratne okolnosti su takođe plodno tlo za nicanje spoznaja. Masovno stradanje izoštrava svest o vrednostima jednostavnog života kojih čovek često nije svestan. U tom smislu, film potvrđuje istinitost misli do koje su došli mnogi umetnici i filozofi, da je patnja neizbežna na putu sticanja mudrosti i dobrote. U jeku bola, Franc zaključuje da je bolje patnju trpeti nego činiti.

A njegovi izbori se mogu posmatrati kao čista suprotnost "banalnosti zla", kako je nacisitičku proizvodnju smrti definisala Hana Arent, studentkinja (i jedno vreme ljubavnica) Martina Hajdegera.

Preporuka za film "Skriveni život" Terensa Malika (film je dostupan u digitalnim video klubovima, distribucija Blic filma).