Тајне, убиства и верска фанатичност у Баскији – „Ризничар тајни“ Зорана Петровића

Његови јунаци живе у Баскији 16. века, у доба инквизиције.

С обзиром на прецизност историјских и географских чињеница, до најситнијих, али за аутентичност дела најбитнијих детаља, очигледно да је његовом настанку претходило темељно ауторово истраживање.

Петровић располаже раскошним језиком и високим стилом које вешто ставља у службу узбудљиве радње. Свако поглавље је напета епизода на чијем крају је најава још узбудљивијих заплета. Да је телевизијска серија вероватно бисте је бинџовали. Оно што посебно плени је савршен контраст између мрака тамнице и светла природе, окрутности и љубави, моћне бруталности и, с друге стране, узвишености човека.

„Размењивали су се тамо и ударци песница и пољупци, махало се и ножевима и цвећем, певало се и свађало; била је то жила куцавица баскијског наслеђа и несаломивог духа читавог народа, са једне стране притиснутог наметима, а са друге спутаног инквизицијом и црквом."

Све почиње 1577. године. Плаћени убица Хуан Моргандо Латимор добија поруку коју преноси лажни просјак. Реч је о вапају за спас његове породице.

Из луке Сан Себастијан одмах креће у престоницу Баскије, Виторију Гастез, на сусрет са пријатељем из младости, сада љутим и моћним противником, Великим Инквизитором Томасом од Арлеса, за којег ће се испоставити да је припадник Братства обожавалаца Тартала одговорних за много смрти. Упечатљива фигура романа чију бруталност вешто слика аутор. Већ од тог тренутка, када лишен свих емоција осим мржње, садистички усхићено саопштава Латимору да је убио његову жену и сина.

Много година касније у Виторији Гастез догодило се зверско убиство. Велики Инквизитор истрагу поверава младом доктору Алонсу де Салазару, који се припрема да постане монах доминиканског реда. Уместо с једним злочином суочава се с низом убистава, препрекама у истрази и искушењима свих врста.

Али, он се упушта у све борбе са моћним непријатељима и оне, једнако сложене, са самим собом следећи савете својих учитеља: "пут ка мудрости није у избегавању већ у суочавању, а мој ред проповеда да се спасење не налази у мирној луци, већ у спремности да се суочимо са неизвесним". Своје еротско искуство, може се рећи, види као сажети облик људске судбине које искупљује у патњи.

Девојку која је "дотакла срж његовог бића, сјајна као јутарња звезда и тајанствена као дубока ноћ..." и којој се предао у тренутку духовног клонућа, упознајемо као тамничареву кћи Антонију.

А ко је она уствари?

Ко стоји иза низа стравичних убистава?

Хоће ли упркос свим препрекама Алонсо открити истину, истине?

Ко је истински ризничар тајни?

Инспирацију за лик аутор је пронашао у јунаку стварне приче и удахнуо му литерарни живот где је фикција увелико и успешно надградила стварност.

Реч је о прогону вештица 1609/1610. године у селу на граници Баскије где је спаљено стотине жена, мушкараца и деце.

„Тада се појавио један свети лик – Алонсо де Салазар који је употребљавао специфична истраживања и испитивања заробљеника и тако многе ослободио и спасио. Његова доктрина од 1614. је почела да се примењује у читавој Европи. Био је заслужан што је много жена спасено ломаче“ каже Петровић.

И у роману доноси спас после много узбудљивих преокрета. Да ли ће наћи и спас за себе?

Одговори ће вас изненадити, а неко их одувек зна. Тако тврди лепа Антонија која верује у предања. Једно од њих је да "народ са севера Шпаније приповеда да море увек зна судбине оних који њиме плове..."