Luvr na meti: kradljivci „najvišeg ranga“ i sumnja na insajdersku pomoć

Pljačkaši su se parkirali pored kamiona sa dizalicom kod Luvra i s njom stigli do prvog sprata i provalili unutra. Vitrine su isekli motornim testerama i brusilicama i umakli sa osam predmeta koji su pripadali francuskim vladarima i njihovim porodicama, uključujući i krunske dragulje Napoleona Bonaparte.

Profesor Lazić napominje da se mora imati u vidu da je Luvr ogroman, veličine 10 fudbalskih stadiona. Tako da ukoliko bi svaka od prostorija bila pokrivena čuvarima, bila bi potrebna čitava vojska. Međutim, postavlja se pitanje, kako to da obezbeđenje nije na vreme primetilo na snimcima kamera da neko kroz prozor upada na prvi sprat, a da se nije odmah stvorilo na licu mesta.

„To je jedna dobro isplanirana akcija koja se verovatno mesecima pre toga planirala, a naruku kradljivcima išla je činjenica da se upravo taj deo Luvra renovirao i da je bilo dosta građevinskih radnika, što su oni upravo iskoristili kao modus operandi kako bi izvršili tu akciju sa tim kamionetom, pokretnim liftom i merdevinama koji su im omogućili da se nesmetano popnu do prvog sprata. S druge strane, veoma je bitno istaći da su sasvim sigurno imali podršku i logistiku unutar samog muzeja“, naglašava profesor Lazić.

Neki francuski mediji navode čak da sve prostorije u Luvru nisu pokrivene video-nadzorom i da ni ovaj opljačkani prostor nije imao kameru.

„U tom pogledu sam u velikoj dilemi, zašto taj elektronski nadzor nije drugačije usmeren, naročito kada je u pitanju ta čuvena Napoleonova zbirka, ali svakako da je bio određeni broj ljudi koji su kontrolisali fizički taj prostor, ali imajući u vidu da je između 9 i 10 krenula navala posetilaca, i da je pažnja bila usmerena na otvaranje muzeja, što su pljačkaši svakako iskoristili“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Verovatno i da im je i logistika koja ih je podržavala unutar muzeja išla naruku, što je bio unapred pripremljen plan, dodaje profesor.

Obezbeđenje muzeja hroničan problem Francuza

Profesor Radojica Lazić smatra da je kompletno obezbeđenje Luvra, uključujući elektronski nadzor i fizički nadzor zakazalo.

„Francuska, kada su u pitanju njihovi nacionalni muzeji i galerije, ima tih problema poslednjih nekoliko godina koje su oni pokušavali da reše i sama ministarka kulture u izjavi nakon tog čina je kazala da se mora na drugačiji način obezbeđivati nacionalno blago Francuske“, napominje profesor.

Imajući u vidu kako je izvedena akcija i kako su pljačkaši pobegli na skuterima, a ne kamionom kojim su došli, da bi se lakše probili kroz saobraćaj, da su u pitanju kradljivci „najvišeg ranga“. Pored toga, napominje gost Jutarnjeg programa, bez podrške insajdera, akcija ne bi mogla da bude tako uspešno obavljena. Sve je isplanirano do najsitnijih detalja i upravo zato ima te elemente spektakularnosti.

„Ali sigurno su ostavili neke tragove. Ono što je za mene čudno, zašto taj kamion nije na neki način uništen. Znači nisu stigli. Pretpostavljam da je trebalo da zapale taj kamion i ostaće dosta tragova. Vidimo da muzej nije radio ni u nedelju, ni u ponedeljak, utorkom je ionako slobodan dan, tako da će istražitelji imati dovoljno prostora da uzmu sve te uzorke, jer ipak ostalo je nekih tragova“, napominje prof. Radojica Lazić.

Jedan od ključnih faktora u istrazi će biti forenzičari i sve ostale tehničke metode koje se koriste u takvim situacijama.

Ako ni Luvr nije otporan na krađe, kako je u muzejima u Srbiji?

Kada su u pitanju muzeji u Srbiji i tu imamo određene primere, napominje profesor Lazić. Godine 1996. iz Narodnog muzeja na volšeban način je ukradena jedna Rembrantova slika Kupačica, gde ju je posetilac bukvalno isekao skalpelom.

Takođe, 2001. godine na izložbi u Aranđelovcu ukradeno je 15 slika Paje Jovanovića koje su pripadale Narodnom muzeju Srbije.

„Bilo je još takvih pokušaja i u Muzeju Jugoslavije, ali preduzimaju se brojne mere, a pretpostavljam da će i ovaj incident poslužiti da se one podignu na viši nivo, i kao upozorenje da o tome moramo mnogo više da vodimo računa“, ističe profesor.

Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković, koja se trenutno nalazi u Rimu, gde joj je juče u Ministarstvu kulture Italije dodeljena nagrada za izuzetnost na području Mediterana, navodi da je incident u Luvru za nju predstavljao veliki šok.

„U svim razgovorima sa kolegama koji se bave bezbednošću upravo i ja mogu da kažem neko svoje opet skromno mišljenje da bez pomoći i jedne ozbiljne logistike iznutra pljačku i mnogo manjeg i mnogo manje značajnog muzeja nije moguće izvršiti. Svakako da će ovo biti opomena ne samo za Francusku nego i za sve nas koji imamo daleko manje sofisticirane sisteme praćenja i nadgledanja“, naglašava Medakovićeva.

Napominje i da naš Zakon u kulturi predviđa 24-satni strogi monitoring kako fizički, tako i tehnički, tako da u tom smislu muzeji imaju okvir na koji se oslanjaju i mogu da preduzmu sve one mere koje su nama dostupne.

Dodaje da koliko god je to u našoj mogućnosti, prate se sve tehničke i tehnološke mogućnosti koje možemo da dobijemo zahvaljujući vrhunskim inženjerima koje imamo, a tu je i obezbeđenje koje boravi u muzeju 24 sata.

„Postoje određene procedure koje su veoma stroge, povlače visoke sankcije, tako da bez pomoći onih koji rade u muzeju, bez njihove lične krivične i materijalne odgovornosti, prosto taj ceo sistem zaštite nije moguće ni sprovesti“, navodi direktorka Muzeja grada Beograda.

Napominje i da sistemi obezbeđenja postoje, ali je bitno da svaki muzej mora da ima individualni sistem zaštite u koji ne smeju biti upoznati ni zaposleni, niti saradnici, čak ni oni koji na tim poslovima rade ne poznaju u potpunosti celokupnu proceduru.

„Mi smo svedoci nešto skorijih krađa u jednom beogradskom muzeju gde je izuzetno vredan nakit nestao. Svedoci smo i toga da je u Muzeju grada Beograda pre 15 godina kolega izgubio i život u pokušaju da odbrani jedan predmet sa postavke, tako da nije ovo redak slučaj, ali kada se nešto desi u Luvru, to je zaista uzbuna u celom svetu“, zaključuje Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.

Kako će kradljivci unovčiti svoj plen

U medijima se dosta govori o tome i postavlja pitanje da li će i na koji način ukradene dragocenosti moći da se prodaju, jer će policija iz celog sveta da ih traži. Takođe, jedno od pitanja koje se postavlja, kako to da nisu uzeli čuveni dijamant čija vrednost je procenjena na 60 miliona dolara.

Profesor Radojica Lazić pretpostavlja da su pljačkaši jasno ciljali određeni broj predmeta i da zato nisu uzeli najskuplju stvar koja je tu izložena.

„Njihov cilj su bile te vitrine sa jasnim znanjem šta iz njih treba uzeti. Uzeli su devet predmeta, ali im je jedan tokom bega ispao. Postoje dve pretpostavke. Prva moja pretpostavka je da je to namenjeno nekom bogatom kolekcionaru koji je angažovao takvu ekipu. Druga varijanta, ako su to samostalno radili, znači da će jednog dana, ne odmah, dok se situacija ne smiri, pokušati da to prodaju nekom kolekcionaru“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Može se takođe dogoditi da ukoliko nisu imali naručioca da te dijamante iseku i izbruse kako bi ih prodali na ilegalnom tržištu, što bi bio najgori ishod jer bi ti komadi izgubili svoju neprocenjivu vrednost.

„Iskreno očekujem da do toga neće doći i kao što svedoči drezdenski slučaj, ipak su organi bezbednosti posle godinu dana na neki način uspeli da otkriju provalnike“, napominje profesor.

Na kraju, profesor naglašava da ne želi sa sigurnošću da tvrdi šta će se dogoditi na kraju, ali imajući u vidu značaj kolekcije, sistem bezbednosti Francuske i da će biti angažovane i druge službe, s obzirom na to da su u obavezi kako prema domaćoj, tako i prema međunarodnoj javnosti, da će blago ipak biti pronađeno i vraćeno.