Ove godine ćemo i mi izabrati reč koja je obeležila 2023. godinu

Gost Beogradske hronike Slobodan Novokmet iz Instituta za srpski jezik navodi da je to što različite generacije ne govore istim jezikom nešto što je sasvim normalno. Svaka generacija sa sobom nosi neku vrstu specifičnog žargona koju ona stvara u određenom trenutku u zavisnosti od kulturološkog trenutka, od toga šta je bilo aktuelno i iz kog jezika se pozajmljuju reči.

„I žargon je nešto što se vrlo menja i različiti žargonizmi iz jezika nestaju, dolaze novi, generacije različite imaju različite pak reči koje spadaju u taj fond žargonizama. I sasvim je normalno da se između generacija stvara neki jezički jaz“, napominje Novokmet.

Zašto biramo reč, lažireč i novu reč godine

Društveno-lingvistička kulturna manifestacija izbora za reč godine je nešto što već decenijama postoji u mnogim evropskim i svetskim jezicima. Grupa lingvista iz Filološkog društva „Reči“, časopisa Novorečje Instituta za srpski jezik je pošla od toga da izbori za reči godine mnogo toga govore ne samo o jezičkim promenama i dešavanjima u leksičkom sistemu, nego i o društvu u kome živimo, o nekim kulturnim, političkim, ekonomskim i drugim tekovinama na koje pojačano obraćamo pažnju, koje imenujemo novim imenima ili o kojima u određenom vremenskom periodu godine za nama govorimo, objašnjava Jovana Jovanović gošća Beogradske hronike iz Instituta za srpski jezik.

„Tako da je izbor za reč godine važna manifestacija, ne samo lingvistička i ne nužno naučna, iako se naučnici-lingvisti bave u ovom slučaju time, nego uopšte. Dakle, reči godine i kandidati za reč godine odslikavaju društvo u kome živimo“, dodaje Jovanovićeva.

Šta je lažireč

Jedna od specifičnosti izbora za reč godine je i to što su uvedene tri kategorije, napominje Novokmet. Biraće se reč godine, novu reč godine i lažireč godine, koja je mnogima i najzanimljivija.

„Ona sama sebe objašnjava. Dakle, lažireč je reč koja na neki način svojim značenjem prikriva ono što želi da iskaže, na neki način se govori o nekoj manipulaciji jezikom, želi da se prikaže nešto što je možda skriveno, nešto što je u kontekstu. Na primer, dobar reprezent šta bi mogla biti lažireč godine jeste i kolateralna šteta. Ili, na primer, kada želimo da objasnimo šta je to danas elita. To je, na primer, bio jedan od predloga za lažnu reč godine“, dodaje gost Beogradske hronike.

Jedna od lažireči koja trenutno ima najviše glasova na sajtu za glasanje je tolerancija, zatim specijalna vojna operacija umesto rat, sintagma kojom želimo nešto da prikrijemo, a ne da imenujemo stvari onakvima kakve jesu, dodaje Novokmet.

Jovana Jovanović napominje i da predlozi reči za kategoriju lažireči lingviste nisu mnogo iznenadili.

„Ta ideja da se određenom rečju ili izrazom prikriva suština onoga što treba da bude rečeno, odnosno, ublažava se smisao, jeste u svakom društveno-kulturnom okviru manje-više očekivano šta treba da bude na neki način eufemistički rečeno. Tako da ti predlozi koji su mahom iz sfere politike, ekonomije, društvenih zbivanja nisu neočekivani“, dodaje Jovana Jovanović.

Reč godine

Kada je u pitanju reč godine, gosti Beogradske hronike napominju da su u pitanju opšte upotrebne reči koje nisu karakteristične samo za tekuću godinu.

„Na primer, jedan od predloga je inflacija, recimo da je to nešto što je vrlo karakteristično za naše podneblje, ali i neke druge reči. Ni veštačka inteligencija nije nova stvar, ali ove godine je naglo zaživela i popularizovala se naknadno“, napominje Slobodan Novokmet.