Zašto stvar i stvor u srpskom nisu sinonimi

TAKO JE KOD ENGLEZA I AMERIKANACA. U originalu film je The Thing, imenica koja u engleskom znači stvar, posao, nešto prezrivo, okolnost, prtljag, književno ili muzičko delo, ali i nešto nepoznato. Otuda prevod stvor.

Može li i naša stvar biti stvor?

OVO JE NAŠA STVAR. Lekseme se često adaptiraju, pošto je važna uloga konteksta u proširenju značenja upotrebljenih reči.

Što se tiče srpske imenice stvar, u lingvistici joj nije posvećivana naročita pažnja, mada je zapaženo njeno korišćenje u različitim kontekstima.

Odranije se isticalo da stvar označava pre svega svaki predmet, proizvod bilo čega, bilo šta neživo što materijalno ili fizički postoji.

Ali danas svi, sve što je oko nas, nazivaju stvar.

Govornik srpskog pomenuće izraz stvar ipak samo za smesta pomerljive upotrebne predmete (kako kaže Milka Ivić), pa će reći, na primer: „Uništili su im sve stvari: i jastuke, i torbe, i krevete.”

Ali neće reći: „Uništili su im sve stvari: i kuću, i okućnicu, i parking.”

Egon Fekete je istakao da stvar podrazumeva mnogo toga a često ništa konkretno, označava ne samo ono što je materijalno, već i ono što se tiče misli, osećanja, emocija, vesti, prilika i sl.

Kad neko, recimo, izjavi: „Donela mi je razne stvari”, pod stvarima treba razumeti predmetne pojave.

Ako, međutim, data izjava glasi: „Ispričala mi je razne stvari”, onda je svima sasvim jasno da tu nisu u pitanju predmetne pojave, već informacije.

DA SE VRATIMO NA STVORA. Stvar je kao vrsta reči imenica, ali može imati i značenje zamenice nešto. Neodređena je, ali ne kao u engleskom pošto obavezno mimoilazi sva živa bića.

Drugim rečima, govornik srpskog jezika može reći, na primer: „To što se pomera u travi je pas”, ali neće reći „Ta stvar što se pomera u travi je pas”.

A stvor je – iako vanzemaljski entitet – živo biće, pa ne može biti stvar.