Unesko planira virtuelni muzej ukradenih kulturnih artefakata za koji se nada da će jednog dana biti zatvoren

„Iza svakog ukradenog dela ili fragmenta krije se deo istorije, identiteta i čovečanstva koji je otrgnut od svojih čuvara, učinjen nedostupnim za istraživanje, a sada rizikuje da padne u zaborav“, rekla je generalna direktorka Uneska Odri Azulej.

„Naš cilj je da ova dela ponovo stavimo u centar pažnje i da vratimo pravo društvima da pristupe svom nasleđu, iskuse ga i prepoznaju sebe u njemu“, naglasila je Azulej na sastanku nacionalnih predstavnika u Parizu.

Razvijen u saradnji sa međunarodnom policijskom organizacijom Interpol, čija baza podataka o kulturnim dobrima ukradenim iz muzeja, zbirki i sa arheoloških lokaliteta širom sveta sadrži više od 52.000 artefakata, virtuelni muzej vredan dva i po milina dolara trebalo bi da bude otvoren 2025. godine.

Posetioci će moći da se kreću kroz niz virtuelnih prostora koji sadrže detaljne tri-de prikaze artefakata, uz materijal koji objašnjava njihov jedinstveni kulturni značaj, uključujući priče i svedočenja iz lokalnih zajednica.

Unesko ne očekuje da će moći da navede spisak svih predmeta koji će činiti početnu kolekciju sve do neposredno pre otvaranja muzeja.

Prema Koaliciji za antikvitete, nevladinoj organizaciji sa sedištem u SAD, najznačajniji opljačkani i ukradeni artefakti koji trenutno nestaju širom sveta uključuju natpis od alabastera iz trećeg veka odnet iz hrama Avam u Jemenu između 2009. i 2011. godine.

Takođe, na listi Koalicije su i reljef od slonovače iz sedmog veka pre nove ere na kojem lav napada Nubijca, ukraden iz Bagdadskog muzeja 2003. godine; maska od zelenog kamena opljačkana sa lokaliteta Maja u Rio Azulu, Gvatemala, sedamdesetih; i figurina Varahe iz petog-šestog veka uzeta iz hramskog kompleksa u Radžastanu, Indija, 1988.

„Ovo su objekti koji postoje fizički, ali ne znamo gde“, rekao je u izjavi za Gardijan Ernesto Oton, pomoćnik generalnog direktora organizacije za kulturu. „Izložićemo ih virtuelno, u prostoru gde zaista možemo da ispričamo priču i kontekst koji stoji iza njih.

Otone je rekao da je cilj bio da se „pomogne mladim ljudima posebno da shvate da je ukradeni artefakt onaj koji je istrgnut iz zajednice, ali i da pomogne u povratku ukradenih predmeta i promoviše repatrijaciju kulturnih dobara uopšte”.

Logično, rekao je, krajnji cilj muzeja bi trebalo da bude njegov sopstveni nestanak: „To je suprotno od običnog muzeja, čija zbirka nastavlja da se širi. Sa ovim, nadamo se da će se njegova kolekcija smanjiti, jer se predmeti vraćaju jedan po jedan“.

Arhitekta projekta, Fransis Kere, prvi afrički dobitnik prestižne Prickerove nagrade za arhitekturu za 2022. godinu, rekao je da je projekat „buđenje mašte“. Kulturni artefakti oličavaju „vrednost u svom fizičkom prisustvu, ali i vrednost za njihove zajednice... koju ne možemo opisati“, naglašava arhitekta.

Kere, koji je rođen u Burkini Faso, uporedio je predmet istrgnut iz svoje zajednice sa drvetom iščupanim iz zemlje. „Dešava se nešto što ne razumemo u potpunosti u odnosu između drveta, njegovog korena i napajanja“, dodao je.

„Nešto slično se dešava, što mi takođe ne razumemo, u odnosu između kulturnog artefakta i njegove zajednice. Kulture koje su lišene artefakata su poput korena drveta koje traži hranu.”

Arhitekta je dizajnirao proširivu virtuelnu „rampu“, koja se nalazi unutar globusa koji povezuje regione, zemlje, kulture i 600 artefakata koji će činiti početnu postavku, i započeo je rad sa programerima kako bi koncept pretvorio u digitalnu stvarnost.

Otone je rekao da je dizajn i izgradnja virtuelnog muzeja bio složen posao, ali je zadatak koji je najviše oduzimao vremena je bilo kreiranje tri-de slika artefakata, jer za mnoge od njih ne postoji fizički dokaz osim male crno-bele fotografije.

„Niko nije zamislio ovakav muzej“, napominje Azulejeva. „Prezentacija radova je poboljšana dubokim uranjanjem u njihov univerzum, u kulturne i društvene pokrete iz kojih su rođeni – povezujući materijalno i nematerijalno.“

Konvencija Uneska iz 1970. godine o zabrani i sprečavanju nezakonitog uvoza, izvoza i prodaje kulturnih dobara poziva države potpisnice da preduzmu mere da zaustave trgovinu umetničkim blagom, za koju Interpol kaže da je sve više u domenu organizovanog kriminala.