Marina Abramović: Izložba sa nagim modelima izazvala različite kritike

Za one kojima je neprijatno da se provlače kroz golišave izvođače, postoji poseban ulaz. Izložba je inače dobila različite kritike kritičara – Gardijan ju je nazvao „bitnom“, dok ju je Tajms ocenio kao „nemilosrdnu“.

Ulazak između dva gola izvođača primorava one sa ulaznicama da uđu u „sukob između golotinje i pola, seksualnosti, želje“, rekao je šef izložbi Kraljevske akademije Andrea Tarsija.

Neobičan komad prvi put su 1977. godine postavili Abramovićeva i njen tadašnji nemački partner Ulaj. Par je stajao blizu jedan drugom na vratima, primoravajući posetioce da prođu između njih.

„Ne morate da prolazite kroz kapije od golih ljudi. Postoji obilazni put, ali to je štos. Progurala sam se, uvlačeći stomak, pokušavajući da nikome ne gazim po prstima i ne očešem se o bilo šta“, rekla je Lora Friman iz Tajmsa.

Retrospektiva prikazuje poluvekovnu karijeru Abramovićeve. Ona je prva umetnica koja ima samostalnu izložbu u glavnim galerijama Kraljevske akademije u njenoj 255-godišnjoj istoriji.

Ben Luk iz časopisa Ivning standard performansu je dodelio mu je četiri zvezdice:„Mučio sam se da zamislim kako bi ogromne galerije Akademije mogao da ispuni umetnik čija je praksa neizbežno bila u velikoj meri efemerna. Ali nema osećaja podmetanja. Tempo je odličan, sve je tamo gde treba, a prostor zauzet koliko treba i u pravim trenucima“.

Ali bilo je manje entuzijazma u recenziji sa dve zvezdice - Alistera Suka za Telegraf: „Te predstave iz 1970-ih i 80-ih godina – mnoge od njih su bile u saradnji sa njenim tadašnjim partnerom, nemačkim umetnikom Ulajem – i dalje deluju radikalno i hrabro, sa nečim hitnim da se kaže o, na primer, složenim odnosima između muškaraca i žena, ili rodne uloge koje nas društvo primorava da igramo. Međutim, tokom vremena, kako je Abramovićeva postajala manje zabrinuta za telesnu izdržljivost, a više zainteresovana za ispitivanje svog uma, počela je da veruje u propagandu.Rezultat? Narcistička umetnost, lišena rizika, bez rigorozne, visceralne, krvlju poprskane žilavosti iz starih vremena“.

Frimanova iz Tajmsa dodelila je dve zvezdice i istakla da postoje „dva glavna problema sa ovom stilski predstavljenom, ali nezadovoljavajućom retrospektivom“: Prvo: mislili ste da je performans loš? Stari video snimci iz prošlosti performansa su lošiji. Drugo: Abramovićeva je svoju karijeru i umetničku reputaciju napravila zadirkivanjem, testiranjem i probijanjem granica sopstvene izdržljivosti, može biti tvrda i jaka, ali ona ima 76 godina i počasni je kraljevski akademik“.

Ali Adrijan Sirl iz Gardijana bio je pozitivniji, nazvavši izložbu „zastrašujućom i vitalnom“ u svojoj recenziji sa četiri zvezdice: „Vidimo je kako plete, puši, drži sveću i hoda beskrajno sporo, noseći činiju mleka. Ovde ona leži gola ispod skeleta u svojevrsnom video sarkofagu, na čijem vrhu goli izvođač uživo ponavlja pozu“.

„Abramovićeva je „neumoljiva, neumorna, hrabra i ekstremna“, napisao je Sirl.

Marina Abramović (76), pionir ekstremnog performansa i dalje istražuje koje mogućnosti nudi „stanje sreće“.

Provela je dobar deo proteklih 50 godina nanoseći bol i stres sopstvenom telu u ime umetnosti. Ranije ove godine, njeno telo joj se malo „osvetilo“. U maju, nakon što je otišla u bolnicu zbog operacije kolena, umetnica je pretrpela plućnu emboliju zbog čega joj je život bio ugrožen.