„Amejzing" u Beču - isečak zbirke od dvadeset hiljada dela industrijalca Virta

„Zbirka Virt“ je mala škola istorije umetnosti od gotike do savremene umetnosti, kompendijum kroz koji vode crvene niti poznatih imena. Način na koji je direktor Leopoldovog muzeja birao dela iz 15 privatnih Virtovih muzeja i galerija, ima nešto od priče o Aladinu i začaranoj pećini – ušao je i uzeo šta je hteo.

„Počinjemo 1880. godine sa transformacijama naturalizma u impresionizam pod francuskim uticajima, zatim eksplicitno kako se sve dalje razvija u nemačkom ekspresionizmu. Druga etaža sadrži dela nastala posle 1945. Po broju prevaže klasična moderna, jer je fizički manja – pomislite na monumentalne formate od Bazelica i Kifera, ne ide ih mnogo u jednu prostoriju, nema vazduha za disanje", kaže Hans-Peter Viplinger, direktor Leopoldovog muzeja.

Rajnhold Virt je rođen 1935. u Baden Virtenbergu. On visoko kotira na Forbsovoj listi najbogatijih i u medijima je poznat kao „kralj vijaka i navojaka“, jer je do bogatstva došao proizvodnjom montažne galanterije. Član je Novoapostolske crkve okupljene oko Otkrovenja Jovanovog. Atmosfera hira i iščekivanja oseća se u ovim sobama, u anksioznosti Markusa Liperca, u praskozorju Gerharda Rihtera, ili u strahu od rata kod Anselma Kifera.

„Virt ne voli da ga zovu mecenom. On je pre svega kolekcionar koji otkupljuje umetnička dela za svoje preduzeća i kroz kolekciju gradi pozitivni imidž firme. On naručuje direktno, angažuje se socijalno i kulturno, finansira projekte u literaturi, nauci, obrazovanju, tako da nastaje utisak izvesnog mecenatskog nastupa", izkavila je direktorka „Zbirke Virt", Silvija Veber.

Austrijski slikar Gunter Damiš, umro pre sedam godina, posthumno dolazi do slave kao „slikar korone“ koji je predvideo epidemiju. Aukcionarske kuće ga nude kao „vizionara nevidljive biologije“. To je naravno reklama, ali ništa manje i dokaz da je umetnost vidovita.

„Damiš je bio čovek prirode. Živeo je na velikom seoskom imanju gde se brinuo o svojim biljkama i drveću. Odatle je sišao u mikro-kosmos i vizuelno ga preveo u platna sa ćelijskim strukturama kao što je ovo. Kad je to delo nastalo, niko nije mislio na viruse, bakterije i epidemije, tako brzo može da se promeni naš pogled na jedno umetničko delo", dodaje Viplinger.

Ovakve zbirke rađaju pitanje – Po kom kriterijumu treba meriti kolekcionare kad svoje kolekcije otvaraju za javnost? Da li se dela pokazuju kao dokumenti jedne epohe, reprezentativno, ili sa nekim aktivnijim ciljem na umu? Ali to je već izmišljena dilema između relevantne umetnosti i nevine umetnosti - jer društvrno nevina umetnost ne postoji.